Овај текст, који препоручујемо пажњи наших читалаца, односи се на нечувени варварски чин „просвећеног“ Запада. Можете ли уопште да замислите да амбасадор Србије у Француској узме лопату, колица и алат из радионице и да на гробљу Пјер Лашез у Паризу једно јутро пресели споменике Молијеру, Шопену, Оскару Вајлду, Балзаку, Џиму Морисону или Марселу Прусту?
Јесте да је и то потпуно незамисливо и да се граничи са дистопијским романом научне фантастике, али измаштајте додатно и да на место тих великана, наша екселенција у суманутом прегалачком налету, подигне баш ту споменике палих српских јунака из великих ратова против светског зла.
Кад екселенција копа…
То је управо учинио такозвани амбасадор Француске Оливије Геро у непостојећој држави Косово, на територији међународно признате државе Србије.
Он је, у друштву непризнатог амбасадора Немачке у јужној српској покрајини, потпуно својевољно, без обавештења српске заједнице и без благослова епархије Српске православне цркве, на гробљу у Приштини извадио и преместио споменик српским јунацима из Балканских и Првог светског рата.
Ту је, да морбидна акција буде велелепнија, над костима српским хероја, подигао споменик погинулим војницима Кфора, али и појединим Албанцима који су били у ОВК.
Багерима и булдожерима на гробље
Да ли је уопште у 21. веку замисливо да држава Србија или било која друга европска или светска нација, пошаље грађевинске раднике, упали багере и једноставно прегази неко гробље неког народа.
И да, заједно са иловачом, шутом и земљом, натовари у камионске приколице сахрањене људске остатке заједно са крстовима и споменицима и да их тако претовари на складиште грађевинског отпада.
Тако су Албанци, прошлог месеца, булдожерима и камионима прекопали старо српско православно гробље (са појединим гробницама још из Средњег века) у северном делу Косовске Митровице, како би пробили асфалтни пут до неких албанских кућа.
Уништено 10.000 гробница
Може ли уопште да се појми да постоји држава у ново „цивилизовано доба“ у којој грађани не могу да изађу на гробље и да запале свећу својим очевима, супругама, деци, пријатељима.
Само у Јужној Митровици, на Косову и Метохији, према подацима епархије СПЦ, у вандалистичким пировима уништено је више од 700 надгробних споменика. У Гњилану, Ђаковици и Урошевцу више од 80 одсто гробница претворено је у шут и прах, а украдени мермер премештен је и у дворишта албанских кућа и викендица.
Од 1999. године до данас, у мирнодопским условима, на Косову и Метохији уништено је више од 10.000 српских надгробних споменика, а само у три општине су остала неоскрнављена српска гробља и то су Зубин Поток, Звечан и Лепосавић.
Да ли су ти подаци замисливи за здрав и нормалан људски ум?
Има ли уопште стручно социолошко, психопатолошко или психијатријско објашњење за тај колективни перверзни порив да уништаваш нечије гробове?
Има ли уопште икакав политички разлог да модерни Запад који повлачи све конце на Косову и Метохији не заштити од монструозних демонских напада макар гробља и да сачува бар минимум пијетета према преминулима.
Тежак и зао подухват
И не само да Запад тај непојамни вандализам и некрофилски варваризам не осуђује и не спречава, већ је у томе почео активно да саучествује.
Такозвана амбасада Француске у Приштини прошле недеље кренула је у абнормалан подухват заједно са безумним албанским екстремистима. Стала је са њима уз раме и склонила споменик српским јунацима на гробљу.
Очигледно је, за Запад и албанске сепаратисте већ одавно на Косову нема места за живе Србе.
После њихове нове здружене акције, јасно је да на Косову нема места ни за мртве Србе.
Јер, ако сатанским ископавањем гробова и споменика успеју да заврше мрачни посао и докажу да Срби на Косову нису умирали, тако ће ваљда доказати да Срби на Косову нису ни живели.
Тежак и зао подухват невиђен у модерној цивилизацији.
Осуђен да буде сахрањен.
ИЗВОР: Спутњик