„Мало је појава лицемерја у данашњем свету које не носе потпис Запада. Проф. Вишеслав Симић износи један еклатантан пример.
Веома је корисно потсетити се са колико пажње се САД односе према приватној својини—а то је главна сила која је извршила агресију на Србију, окупирала део њене територије, створила Протекторат Уједињених нација (како би себи дала барем некакву легалност), и која је најодговорнија за ”приватизацију” друштвене имовине на Косову и Метохији.
У САД, приватна својина је од самог насељавања била у сржи и средишту и политичког и економског система. Не само да су правила и односи у вези са приватном својином били најстроже дефинисани од настанка[1] те државе, већ се они и дан-данас потврђују и наглашавају.
Уз сво уобичајено законодавство у вези са приватном својином, и Други[2] и Четрнаести[3] амандмани Устава САД веома отворено и недвосмислено служе као њени стубови носачи и штитови, и то у толикој мери да савезни Устав, а и већина Устава савезних држава[4], дају Американцима директно право (које иде и до изазивања смрти у одбрани приватне својине) да организују грађанску милицију (Други амандман), да би је заједнички штитили, али и да то чине појединачно (14-ти амандман)—добијајући право да оружјем штите не само своју личну безбедност већ и своју приватну својину.
Једна од недавних одлука Врховног суда САД—из 2008, случај Дистрикта Колумбије (главни град САД) против Хелера—поновно потврђује гаранцију Другог амандмана који допушта не само поседовање ватреног оружја већ и његову употребу када је то неопходно, наглашавајући да је то фундаментално за заштиту приватне својине.[5] Врховни суд је тиме поништио закон Дистрикта Колумбије којим је на његовој територији било забрањено чак и поседовање пиштоља, а поново потврдио суштину Другог амандмана—повезаност поседовања пиштоља и заштите приватне својине.
Још једна, нама временски још ближа, одлука Врховног суда САД—из 2010, Мекдоналд против Града Чикага[6]—поништила је забрану Града Чикага на поседовање пиштоља било где на територији града. Врховни суд је пресудио да ”уређена слобода”[7], која је гарантована Уставом САД, подразумева право грађана да поседују и користе пиштоље како ради сопствене заштите од тираније државе, тако и ради заштите својих живота и приватне својине у својим домовима.
Неке ствари постају веома јасне када се упореде ове одлуке Врховног суда САД—судског огранка федералне власти САД (наравно, ове одлуке важе само на територији САД)—са понашањем запослених у извршном огранку федералне власти ван територије САД (нарочито узевши у обзир да су припадници оружаних снага САД такође запослени у извршном огранку федералне власти), нарочито на Косову и Метохији, где они не само да крше право приватне својине Срба, већ захтевају и њихово потпуно разоружање[8], чиме их лишавају и права и могућности да штите и своје животе и своју имовину.[9]
Још једно занимљиво поређење може бити направљено у вези са гаранцијама које грађанима САД обезбеђује такозвана Клаузула о заштити интелектуалне својине[10], којом се обезбеђује да појединачни грађанин добија не само признање да је допринео ”процесу науке и корисним уметностима”, већ и новчану надокнаду за то! Истовремено, на окупираном Косову и Метохији, службеници федералне власти САД[11] не само да Србима поништавају стваралачки чин и власништво над створеним, већ и могућност да убиру плодове како славе, тако и новчане зараде у вези са историјско-културолошким споменицима и наслеђем тог народа, чија је достигнућа УНЕСКО ставио на списак светске баштине. Истовремено, Американци то наслеђе и званично предају у руке једној нацији-уљезу, која, док их присваја[12], систематски их скрнави и уништава.[13]
Стање је слично и у случају клаузуле о Искреном Пословању, Привилегијама и Имунитетима[14], која се налази у Члану 4, Одељку 1, Устава САД, и која обавезује савезне државе да поштују имовину и правне привилегије грађана који су из других савезних држава. Као што је то било у Америци својевремено, тако је то и данас на Косову и Метохији, где су свакодневни проблеми преклапајућег суверенитета—што доводи до тога да је неопходно да се обезбеди иста заштита и да се гарантују иста она права која су гарантована грађанима САД још Уставом из 1787. (који је ратификован 1788.). Али, док су такозвани Очеви Oснивачи САД обезбедили да правно не може да дође до икакве дискриминације, савремени федерални радници извршне власти САД на Косову и Метохији чине све да више од свих дискриминишу Србе, нарочито у вези са власништвом над приватном својином.
Управо насупрот одлуци суда у случају Тумер против Витсела[15], где је подржан принцип САД да држава никако не интервенише све док ”није нанесена непоправљива штета”, на Косову и Метохији, радници федералне извршне власти САД чине све што могу да би онемогућили државу Србију и појединачне грађане Србије да располажу својом имовином на територији Протектората Уједињених нација.
Док америчка Клаузула о благонаклоном односу забрањује федералним властима на територији САД да онемогућавају приватном грађанину да се креће из једне савезне државе у другу како би зарађивао за живот и водио приватне послове било какве врсте, радници извршне власти САД на Косову и Метохији не само да крше ову клаузулу (с обзиром да је КиМ покрајина Србије, што је гарантовано потписом САД на резолуцији СБУН 1244), већ крше и глобално гарантовано људско право о слободи кретања.
А најупечатљивије кршење духа америчког Устава је постојање америчке војне базе Бондстил[16] на Косову и Метохији—Трећи амандман каже да ”војници неће бити, у време мира, осим када је и како је прописано законом, распоређени и запоседати ничију кућу и имовину без сагласности власника, а то неће радити ни у време рата, осим на начин прописан законом.” Ипак, потсетимо се, та база је саграђена без питања и одобрења за мање од три месеца након противправне агресије на Србију, на приватном земљишту српских сељака, чиме су бројне породице лишене не само управљања својом имовином већ и могућности да себи сопственим радом обезбеде опстанак и напредак.
[1] ”Уз уживање и безбедност имовине, сигурност поседовања и јединственост доказа о њеном поседовању су у истом присном збиру права. Због тога, опасни и намерни напади како на сигурност поседовања имовине тако и на јединственост доказа о њеном поседовању су злочини у нашем правном поретку.” – Вилсон, Џејмс; О природним правима појединаца; Лекција 2; Део 3.; Одељак 2. Злочини против приватне својине — Права појединаца; Библиотека харвардског правног факултета; Харвард, Масачусетс, САД; страница 378. — http://archive.org/stream/worksjameswilso00andrgoog/worksjameswilso00andrgoog_djvu.txt
[2] ”[…] ни пажљиво надгледана милиција, будући да је неопходна за безбедност слободне државе, као ни право грађана да поседују и носе оружје, неће бити ограничени.”
[3] ”Ниједна савезна држава не сме да донесе или спроведе закон који ограничава привилегије или имунитете грађана Сједињених Држава; нити икоја савезна држава сме да лиши било коју особу живота, слободе, или имовине, без прописаног законског процеса.”
[4] У време Америчке револуције (борбе за независност од Британије), Устави појединачних новонасталих држава (ранијих појединачних колонија) су јасно наглашавали да ”народ има право да носи оружје ради сопствене заштите и одбране државе.”
[5] http://www.law.cornell.edu/supct/html/07-290.ZS.html
[6] http://www.cga.ct.gov/2010/rpt/2010-R-0314.htm
[7] ”Слобода ограничена потребом за редом у друштву. ПАЖЊА: Концепт уређене слободе је био првобитни стандард који је коришћен да се утврди које провизије Закона о правима и слободама треба да буду подржане од стране савезних држава у смислу Клаузуле о прописаном процесу 14. амандмана. Данас се генерално сматра да 14. амандман обухвата све гаранције које се тичу генералног благонаклоног приступа грађанима од стране државе, а које су садржане, или произилазе из Закона о правима и слободама, а не само из малобројне групе провизија које су неопходне за уређену слободу.” — http://dictionary.findlaw.com/definition/ordered-liberty.html
[8] ”[…] директор Америчког савета за Косово, Џим Џатрас, ми је рекао следеће о томе како се етничко чишћење спроводи на Косову: Када Албанци у неком селу посумњају да неки Србин поседује оружје, они баце запаљиву бомбу на његову кућу. Онда позову полицију или КФОР да дођу и истраже злочин. Углавном, КФОР дође и стави лисице на руке Срба који живе у тој кући док им претражује згариште не би ли нашао оружје. Ако нађе оружје, оно бива конфисковано а Срби буду ослобођени. Тако Албанци онда знају да је та породица разоружана, и да је тада безбедно да је нападну и униште до краја […]” — Горин, Џулија; Шест до осам КФОР-ових тенкова у Србиновој башти; 23. октобар 2013; Republican Riot—Saying it, so you don’t have to — http://www.juliagorin.com/wordpress/?p=748
[9] ”Миомирови дневнички записи кажу да када је српска кућа нападнута или оштећена експлозијом, КФОР би дошао и претресао оштећену кућу. То је постала свакодневица […] КФОР је стално притварао Србе из Црнице, након што би им претресао куће. Један амерички официр КФОР-а је признао једном Србину да КФОР долази после пријаве од стране суседа Албанаца из истог села, који оптужују Србе за кршење закона. 22. јула 1999, две ручне бомбе су бачене у двориште Милорада Симића. Једна је експодирала а другу је уклонио КФОР. Убрзо након тога, КФОР је претресао куће двојице Срба, Светислава и Миливоја Спасића. КФОР им је оштетио имовину и приморао чланове њихових породица, укључујући и петоро деце, доби од три месеца до четири године, да чекају ван својих кућа од 2 до 4 ноћу, док је КФОР вршио претрес, тражећи оружје […]” — Хенри, Исолт; Дневник Миомира Савића; Скривање геноцида на Косову; Амерички Савет за Косово; Вашингтон; 2007; страница 15.
[10] То је наведено у Члану 1 америчког Устава, као тачно одређене моћи Конгреса, чиме му је дато право да ”унапређује раст наука и корисних уметности тако што ће, на одређено време, обезбедити ствараоцима и проналазачима ексклузивно право на њихова дела и открића.”
[11] ”Верујем да је ово Косово, које смо ми створили 1999. године, и које је независно од 2008, да је оно, на неки начин, прилика за вас да изградите нови идентитет, ново наслеђе, нову културу, у коју ће бити уткане све различите нити од којих се састоји историја и народи ове велике земље.” — речи америчког амбасадора Кристофера Дела у Призрену, у Метохији, 17. новембра 2011, током пријема поводом Пројекта очувања културног наслеђа — http://pristina.usembassy.gov/ambasadors_remarks_cultural_heritage_projects_prizren.html
[12] http://www.zeriyt.com/orthodox-monasteries-in-kosova-are-albanian-heritage-t87593.0.html
[13] Распето Косово – Уништене и оскрнављене српске православне цркве на Косову и Метохији — http://www.rastko.rs/kosovo/crucified/
[14] ”Пуно поверење и признање ће бити обезбеђено свакој савезној држави од сваке савезне државе у смислу њених правних аката, записа и судских одлука.” — Члан 4., Део 1.; Устав САД.
[15] http://supreme.justia.com/cases/federal/us/334/385/
[16] То је део америчке стратегије ”лотосових листова”, како ју је описао тадашњи амерички секретар одбране, Доналд Рамсфелд, објашњавајући успостављање мањих и посвуда распрострањених америчких база широм света — Види: Луц, Кетрин (уредник); Империјине базе: Глобална борба против америчких војних испостава; Плутон издавачка кућа; Лондон; 2009.