Петицију можете потписати овде:
NATO states are breaching international law by forcing the puppet government of Serbia to violate Serbia’s Constitution, the UN Charter, and international treaties in order to recognize almost 20% of NATO-occupied Serbian sovereign territory as NATO’s „independent“ narco & human organ trafficking Albanian minority accomplice gang land. Sign to support this Serbian People’s Will Declaration of nullification of any and all such deals between NATO states and illegal and illegitimate Serbian functionaries.

НАТО државе крше међународно право присиљавајући марионетске власти Србије да прекрше Устав Србије, Повељу УН, и међународне уговоре како би признали скоро 20% суверене српске територије окупиране од НАТО-а као ”независну” земљу саучесничких банди албанске мањине која живи од трговине дрогом и женама. Потпишите се у знак подршке овом Прогласу Србске Народне Воље да је ништаван било какав споразум са НАТО државама незаконитим и нелегитимним делима функционера Србије.

П Р О Г Л А С: СТОП ВЕЛЕИЗДАЈИ ДРЖАВЕ!

Територија Србије је већ више од две деценије под марионетском влашћу, данас оличеном у лику проглашеног председника Александра Вучића, члановима незаконите владе и незаконитим посланицима Народне скупштине Републике Србије. У име већине народа, као носиоци државног суверенитета, предочавамо вам чињенице, које показују да је тзв. Француско-Немачки план, неовлашћено и противзаконито прихваћен 27.фебруара 2023.године од стране Александра Вучића, од тренутка личног договора, у потпуности и трајно ништаван.

Позивамо се на Бечку конвенцију о уговорном праву, чланови 1, 46, 51, 52 и на Устав Републике Србије, чланови 8 и 112, као и на Преамбулу Устава, и на још неке правне изворе и преседане.

Бечка конвенција – Члан 1.

Домашај ове конвеције – „Ова конвенција примењује се на уговоре између држава“. Тзв. Косово* није држава, јер нема пуни суверенитет на својој територији нити по Уставу Републике Србије, нити по Резолуцији 1244, а ни по „Уставу“ „Косова*“

Устав Републике Србије, члан 8.  

„Територија Републике Србије је јединствена и недељива. Граница Републике Србије је неповредива, а мења се по поступку предвиђеном за промену устава“.

Србија је члан организације Уједињених нација као држава са јасно дефинисаним границама и све чланице их признају као такве, чак и Француска, која их гарантује својим потписом на Резолуцију 1244, као стални члан Савета безбедности. Уз то, Француска прекорачује своја овлашћења и унутар Европске уније. Када је и од стране Уједињених нација, непотврђено и противно УН Резолуцији 1244, преношење питања КиМ са УН на ЕУ за време претходног председника Тадића предато у руке Брисела, Француска се тиме обавезала да Унија буде посредник а не њене појединачне чланице. То је нарочито важно јер ЕУ не признаје тзв. Косово* већ Србију са целокупном њеном територијом.

Кривични закон Републике Србије

Овде мора да се нагласи да важеће законодавство Републике Србије Кривичним закоником, у Глави 28, предвиђа најстрожије казне за: угрожавање независности – чланом 305, за довођење Србије у положај потчињености или зависности [потчињавањем ЕУ, НАТО, САД, Немачкој и Француској], до 15 година робије; чланом 306 – за признавање капитулације или окупације [од стране тзв. ”Републике Косова*”], најмање 10 година; чланом 307 – за угрожавање територијалне целине, до 15 година робије за покушај да отцепи неки део територије Србије на неуставан начин [кршењем Устава Србије закључујући међународне споразуме ван својих овлашћења], и да га припоји некој другој држави; чланом 308 – за напад на уставно уређење [узурпацијом уставних овлашћења органима власти који су задужени за међународне односе и преговоре], до 15 година робије за претњу силом ради промене уставног уређења [застрашивањем да ће стране силе војно да присиле Србију] или свргавања највиших државних органа [отимајући им надлежности и тако их поништавајући]; чланом 309 – до 8 година робије за угрожавање уставног уређења и безбедности Србије уз помоћ из иностранства [позивањем на саучесништво странце], а до 3 године због растурања материјала који на то подстиче [присиљавајући све медије на то]; а чланом 313, због диверзије, када на неки начин уништи [преда Газиводе, на пример] неко постројење или какав други објекат који има већи значај за безбедност или снабдевање грађана или за привреду, следи робија до 15 година; а чланом 314, у случају саботаже, када на прикривен, подмукао [управо очигледна одлика свих недела] или други начин у вршењу своје службене дужности или радне обавезе проузрокује штету [колико вреде КиМ које би да отме грађанима Србије?] која прелази износ од милион и петсто хиљада динара, следи казна затвором до 15 година.
Члан 315. одређује затворске казне до 15, 10, и 8 година за шпијунажу за стране државе, када саопштава, преда или учини доступним тајне војне, економске или службене податке [сви ”преговори” ван овлашћења су такви], за онога ко ствара обавештајну службу који служи странцима [партијска и медијска структура странака и власти и ”опозиције”], ко за њу ради или помаже њен рад, или прибавља такве податке, и тиме изазива тешке последице за безбедност, економску или војну моћ Србије. За удруживање ради противуставне делатности [са владом, Уставним судом, Скупштином…] члан 319. прописује казну до 5 година робије, а за припремање извршења таквог дела [званични састанци владе, заседања Скупштине, партијски скупови…] члан 320. прописује робију до 5 година, а до 10 година за упућивање или пребацивање на територију Србије лица која учествују у томе [нарочито позивањем и угошћавањем истих ван оквира уставних овлашћења]. За сада најтежа казна – доживотном робијом – је прописана чланом 321. за кривично дело извршења са умишљајем горе наведених радњи а чија последица би била смрт једног или више лица, или изазивање опасности за животе људи, или би било праћено тешким насиљима или великим разарањима, или би довело до угрожавања безбедности економске или војне снаге Србије – што ће бити неумитна последица отимања КиМ од стране терориста и НАТО држава и вођа албанске мањине у Србији.

Резолуција 1244, тачка 10. 

„Овлашћује генералног секретара да уз помоћ одговарајућих међународних организација, успостави међународно цивилно присуство на Косову, како би се обезбедила привремена управа на Косову, при чему ће народ на Косову моћи да ужива суштинску аутономију У ОКВИРУ СР Југославије, а која ће обезбедити прелазну управу, при чему ће успостављати и надгледати развој привремених демократских институција самоуправе, као би се обезбедили услови за миран и нормалан живот“.

Правно стање на терену такође говори у прилог томе да тзв. Република Косово нема пуни суверенитет, који јесте један од услова државности, јер на територији „Косова“ постоје институције Републике Србије кроз образовање, здравство и општинску управу.

ПОТПИС ФРАНЦУСКЕ (која се у овом тзв. Споразуму/Предлогу појављује као једна од две стране силе које се противправно мешају у унутрашња питања суверене Републике Србије) КАО СТАЛНОГ ЧЛАНА САВЕТА БЕЗБЕДНОСТИ ГАРАНТУЈЕ ТЕРИТОРИЈАЛНИ ИНТЕГРИТЕТ СРБИЈЕ, ТАКО ДА ОВИМ ПОНАШАЊЕМ САДА ФРАНЦУСКА КРШИ УПРАВО ОНО ШТО, УЗ ОСТАЛЕ СТАЛНЕ ЧЛАНИЦЕ САВЕТА БЕЗБЕДНОСТИ, ГАРАНТУЈЕ.

„Устав“ „Републике Косово“ (први после ”независности”) члан 147. и 153.

(Треба нагласити да је ово Први тзв. устав Косова*. – касније је дошло до извесних промена али је суштина остала иста).

Члан 147. (Финални ауторитет Међународног цивилног представника): „Без обзира на било коју одлуку овог Устава, Међународни цивилни представник ће, у складу са Разумним предлогом за решавање статуса Косова од 26.марта 2007, бити Финални Ауторитет на Косову (..)“.

Члан 153. (Међународни војни представник): „Без обзира на било коју одлуку овог Устава… Главнокомандујући Међународних војних снага ће, у складу са Разумним предлогом за решавање статуса Косова од 26.марта 2007, бити Финални Ауторитет на терену (…)

То значи да тзв. Устав самопроглашене Републике Косова*, у својим члановима 147. и 153. јасно и недвосмислено, противно логици суверенитета одриче тзв. Косову* независност и суверенитет, наводећи да су „коначне власти“ на тзв. Косову* цивилни представник Уједињених нација и војни представник НАТО снага – с тим што, будући да је члан Устава 153. надређен члану 147, они који заповедају НАТО снагама у највишој инстанци постају коначни суверени Косова*.

Бечка конвенција – Члан 46.  

Прописи унутрашњег права о надлежности за закључивање уговора – „Једна држава се не може позвати на чињеницу да је њен пристанак да буде везана уговором изражен на тај начин што се нарушава одредба њеног унутрашњег права у вези са надлежношћу за закључење уговора, као на случај манљивости, ОСИМ ако ова повреда није била очигледна и не односи се на неко правило унутрашњег права од суштинског значаја“. Прихватањем Француско-Немачког плана крши се Устав, као највиши правни акт Републике Србије, по коме је Косово и Метохија њен саставни и неотуђиви део.

Бечка конвенција – Члан 51.

Принуда извршена над представником државе – „Изражавање пристанка неке државе да буде везана уговором, које је добијено принудом извршеном над њеним представником путем поступака или претњи учињених лично њему, лишено је сваког правног дејства“.

Председник Републике Србије Александар Вучић у свим јавним обраћањима истиче да је суочен са страшним притисцима од стране вискох страних представника, када је у питању коначно решавање статуса Косова и Метохије.

Бечка конвенција – Члан 52.

Принуда над државом извршена путем претње или употребом силе – „Ништаван је сваки уговор чије је закључење постигнуто претњом или употребом силе кршењем принципа међународног права који су унети у Повељу Уједињених нација“.

Александар Вучић  као представник Републике Србије у преговорима о статусу Косова и Метохије, у скоро свим свакодневним обраћањима грађанима Србије путем медија истиче да се држави Србији прети увођењем санкција, повлачењем страних инвеститора, чак и новим ратом, уколико не прихвати Француско-Немачки план. Србија је слободна и суверена држава, којој  се по члану 2. Повеље Уједињених нација гарантује слобода и једнакост у међународним односима, као и обавеза других чланица да се уздржавају од претње силом или употребе силе против територијалног интегритета или политичке независности.

По Уставу Републике Србије, члан 112, председник Републике Србије има протоколарне надлежности и нема овлашћења да самостално води спољну политику Републике Србије.

Имајући у виду све горе наведено сматрамо да се Француско-Немачки споразум мора огласити ништавим, јер је прихваћен у супротности са Повељом Уједињених нација, Бечком конвенцијом о уговорном праву, Резолуцијом 1244, Уставом Републике Србије, тзв. Уставом тзв. Косова*, а све под претњом и уценом њеног неовлашћеног тзв. представника Александра Вучића.

Бриселски споразум, који је закључен 2013.године, а чији су потписници били Ивица Дачић као представник Републике Србије и Хашим Тачи као представник тзв. Косова*, уз посредовање Европске уније, такође је ништаван, по Бечкој конвенцији, члан 1: „Ова конвенција примењује се на уговоре између држава“. Тзв. Косово* 2013.године није имало елементе државности, јер су институције државе Србије функционисале у скоро пуном капацитету. По члану 8. Устава Републике Србије Косово и Метохија су саставни и неотуђиви део Републике Србије. У Резолуцији 1244 је наведено да Косово „има суштинску аутономију у оквиру СР Југославије“.

Ништавост овог тзв. Споразума потврђују и међународни принципи и пракса, међу којима су и 14. тачака председника Сједињених држава Америке Вудроа Вилсона, од 8. јануара 1918, а које су постале део међународног права, чија Прва тачка захтева ЈАВНОСТ МИРОТВОРАЧКИХ ДОГОВОРА и забрањује ”било какве приватне међународне договоре” јер ”дипломатија увек мора бити вођена отворено и пред очима јавности.” Народ, тј. грађани Србије, као носиоци њеног суверенитета, нису имали приступ ни приватном процесу који је водио председник, који је прекорачио своја овлашћења, а ни исходу тих тајних и мирокршитељских приватних договора.

Договор о Лиги народа у својем члану 18 је обавезао све државе да сваки међународни уговор или договор региструју при Секретаријату Лиге и да буде објављен и доступан јавности јер ће неиспуњавањем тих обавеза одмах постати ништаван.

Организација Уједињених нација је потврдила ово правило Лиге народа и Поглавље 16, члан 102, Повеље УН каже да ”сваки међународни уговор или споразум постигнут са ЧЛАНОМ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА“… ”мора бити регистрован при Секретаријату и од њега објављен.” Други део тог члана каже да ”нико од потписника не може да се на тај уговор-споразум позива пред било којим органом Уједињених нација.” Tзв. Косово* нити је члан УН, нити је равноправан преговарачки партнер Србије, Немачке, а још мање Француске, која је гарант територијалног интегритета Србије као стална чланица Савета безбедности УН. Стога, истински суверен Србије – НАРОД, ТЈ. ГРАЂАНИ СРБИЈЕ – нити има обавезу да прихвати нити да спроведе не само незаконит и приватан споразум ненадлежних ”преговарача” већ има и право и обавезу да пред УН захтева од Савета безбедности да цео процес и његов исход прогласи ништавним.

На крају треба подсетити све и на један пример тајног договора, од пре тачно 100 година, представника једне државе са представницима друге, који је постигнут под претњама и притиском, ради обезбеђивања остварења интереса моћније државе на територији немоћније. Ради се о Специјалној конвенцији о потраживањима, међу Мексиканцима познатијој под именом Уговор са улице Букарели, из 1923, између Мексика и Сједињених држава Америке. Председник Мексика, Алваро Обрегон, коме је из политичких разлога после Мексичке револуције било потребно признање Америке, је у Сијудад-де-Мехику, у државној згради на улици Букарели потписао тај уговор како би Мексико био признат од америчког председника Ворена Хардинга. Тајни део уговора је Америци дао неприхватљиве повластице и довео Мексико у стање потпуне зависности, тј. колонијалног статуса и онемогућио је било какве политичке слободе или економски развој. После нових избора, 1924. године, нови председник Плутарко Елиас Каљес, је поништио тај тајни незаконити и штетни уговор.

Тај међународно прихваћени преседан даје наду и пример грађанима Србије како треба поступити чим буду успостављени услови за слободно и неуцењиво деловање часних и истинских овлашћених представника суверене државе Републике Србије.

Усагласили и објединили : проф.др Вишеслав Симић – Међународна српска организација РАС из дијаспоре, Бранко Драгаш – Економски покрет, Слађана Стојадиновић – Народни покрет за васкрс Србије

Покрети Светло

Економски покрет

Народни покрет за васкрс Србије

Међународна српска организација РАС из дијаспоре

Припадници родољубиве, друштвено одговорне и активне елите српског народа су истог дана када је церемонијални шеф државе склопио свој лични споразум са непријатељима Србије послали ову Изјаву српског народа свим владама и медијима, обезбедивши тиме правну основу за потврђивање ништавности противправног акта председника Србије:

Србска Народна Воља

27. фебруар 2023.

СВЕОПШТА СРБСКА НАРОДНА ВОЉА

 

Ми Срби,

који смо вољом и делима Колективног Запада претрпели горка страдања и беду, обесправљени и исцрпљивани патњама које су до врхунца понижења и геноцида доведене наметањем незаконитог и нелегитимног владара који крши Устав Републике Србије и међународно право и који је данас, 27. фебруара 2023, у Бриселу, јавно починио Велеиздају и покушај националног и државног самоубиства приватном криминалном трговином са представницима Европске Уније и њиховом марионетом, која се представља као ”председник владе” ”Косова”,

ОДЛУЧУЈЕМО ДА очувамо своја права и моћи као људска бића на овој земљи и да потврдимо свој положај као одвојене и равноправне нације и државе међу осталима у међународном систему, која проистичу из Природног Права и вољом Створитеља.

Када у пропадању једне личности и у њеној дволичној међународној игри, тај, који би требало да је Слуга Народа највишег реда, почини Велеиздају и угрози и државу и народ којима се заклео да ће их и по цену живота чувати, постаје обавезно за тај народ  ДА РАСКИНЕ СВЕ ОБАВЕЗЕ према њему, да обије окове тираније и да најури власти које животе и слободу појединаца, као и опстанак нације и државе, воде у пропаст.

Са једне стране, ми Срби, смо приморавани да се прикључимо ђаволском систему правила која вечито завађају и разарају народе, колонизаторски их поробљавају, изазивају шовинизам, пресију у покореним државама, погроме, империјалистичке злочине и ратове, а на другој страни, ми Срби, свим срцем желимо да похрлимо ка новом свету у настајању – свету узајамног поверења и мира, слободе и равноправности за народе и државе, мирном суживоту и братској сарадњи нација.

ПОНИШТАВАМО и ОДРИЧЕМО СЕ сваке власти Републике Србије која издаје Отаџбину у саучесништву са страним непријатељима и у завери ради истребљења сопственог народа. Срећом, Народна Воља Срба, ослањајући се на славну и победничку историју нашег народа, спремност на јуначку борбу и несебично жртвовање у одбрани територијалног интегритета и суверенитета наше Отаџбине, заштите живота и имовине, отклањања патњи, борбе за народна права, ЋЕ ПОБЕДИТИ ПРОТИВ БИЛО КОЈЕ ПОЛИТИЧКЕ СНАГЕ И ЊЕНИХ ТРУПА И ЗАТРЕЋЕ ИХ. Чак и сада, у овом суморном часу, Народна Воља је већ победила јер се већина народа коначно и ментално и духовно и емотивно ослободила мрачних сила преваре и подвале.

ИЗЈАВЉУЈЕМО ово ПРЕД ЦЕЛИМ СВЕТОМ и свечано проглашавамо да је Србску Народну Вољу немогуће поништити јер њена моћ проистиче из наше историје, проверена је безбројним изазовима и посвећена сталним победама, и стога ми, Срби, ОДБАЦУЈЕМО, ПРОКАЗУЈЕМО, ОПТУЖУЈЕМО И ЗАБРАЊУЈЕМО СВИМ НОСИОЦИМА ЈАВНИХ ФУНКЦИЈА У СРБИЈИ ДА САУЧЕСТВУЈУ У ВЕЛЕИЗДАЈИ А ТАКВЕ ПРОГЛАШАВАМО НЕЗАКОНИТИМ И НЕЛЕГИТИМНИМ, СВЕ ЊИХОВЕ МЕЂУНАРОДНЕ АКТЕ И ДОГОВОРЕ САМО ПРИВАТНИМ И ПОЈЕДИНАЧНИМ, А СВА СТРАНА НАМЕТАЊА И КРШЕЊА СУВЕРЕНИТЕТА НАРОДА СРБИЈЕ И ТЕРИТОРИЈАЛНОГ ИНТЕГРИТЕТА ДРЖАВЕ СРБИЈЕ КРИМИНАЛНИМ, УНАПРЕД ПОНИШТЕНИМ И НЕВАЖЕЋИМ.

Позивамо СРБСКУ ИНТЕЛЕКТУАЛНУ ЕЛИТУ да предупреди све припаднике политичке класе у Србији, који од 1992. непрестано раде против Србије и србских интереса, да се одржи на власти или да се врати на власт, тако што ће хитно и храбро формирати Привремену Изванредну Деловодну Владу како би осигурали унутрашњи мир и међународни опстанак и Србске Државе и Србског Народа.

SERBIAN PEOPLE’S WILL – СРБСКА НАРОДНА ВОЉА

Leave A Reply