Уместо камених споменика које зуб времена „круни”, како је некада писао Бранислав Нушић посвећујући своје литерарно-мемоарско дело „Деветсто петнаеста” (Nušić, 1921) успомени на погинулог сина, српски народ и Србија се петокњижјем које чине сабрани Рајсови текстови („О злочинима Аустро – Угаро – Бугаро – Немаца у Србији 1914–1918”, „Ратни дописи из Србије 1914–1918”, „О Србији и Србима /„Шта сам видео и проживео у великим данима” и „Чујте Срби”/ и текстови о Рајсу и његовом делу („Визионар модерне полиције” и „Срби о Рајсу”), још једном одужује овом истинољубивом научнику, хуманисти, пријатељу. На тај начин читаоци имају могућност да сами вреднују колико је образовани и упућени савременик – научник, истраживач злочина, ратни извештач из Србије, чија је „стајна тачка” била веома висока, могао урадити и „догледати” у времену испуњеном злочинима, динамичним и драматичним процесима и какав суд о њему изричу научници у деценијама које повезују Рајса са тренутком у коме живимо.
(Поводом објављивања Изабраних дела Родолфа Арчибалда Рајса. Београд: Завод за уџбенике, Криминалистичко-полицијски универзитет, 2019, вол. I–V)