Тренутна хистерија унезвереног Запада који се не мири са чињеницом да неумитно губи Украјину бацила је у засенак друге бројне примере одвратног лицемерја ове проблематичне цивилизације. Један од тих примера поново је постао актуелан у време недавних Олимпијских игара у Пекингу. Тежња за елиминацијом противника, чак и најнепоштенијим средствима, није ограничена на трговину и политику већ се протеже и на спорт. Хајка на руске спортисте због наводног коришћења хемијских средстава који би им могли донети предност у такмичењу одвија се већ годинама и претходи кризи у Украјини и санкцијама које колективни Запад намеће у вези са тиме. Зато препоручујемо читаоцима овај кратак текст нашег сарадника из Русије који баца светло и на тај аспект непоштеног такмичења, дисциплину у којој Запад несумњиво предњачи.
У последње време, уз успехе спортиста, активно се расправља и о допинг скандалима. Не прође месец дана а да мејнстрим медији не извештавају о још једном спортисти који је узео илегалне дроге. У таквој атмосфери – „допинг“ неповерења – одвијају се актуелне Зимске олимпијске игре 2022. у Пекингу.
Мора се рећи да је употреба илегалних дрога и борба против њих један од главних и изузетно болних проблема светског спорта у свим временима. Кршење антидопинг закона је озбиљан преступ, са тиме је бескорисно расправљати. Поред озбиљних ограничења због Ковид-19 уведених на Играма у Пекингу 2022. године, тема допинга не пушта новинаре. На пример, Норвешка је била веома узнемирена што није узела награду у скиатлону. И наравно, пљуштале су оптужбе за допинг против победника. Али често се они који вичу о прекршајима гласније од других нађу под лупом сумње.
Довољно је подсетити се ситуације око такозваног „легализованог допинга”. У марту 2019. године председница Руске скијашке федерације Елена Вјалбе је, коментаришући резултате Светског првенства, прилично оштро говорила о успесима норвешких атлетичара на светским првенствима, истичући да су скоро сви спортисти из Норвешке имали терапеутске изузетке за веома озбиљне дроге. Став Светске антидопинг агенције (ВАДА) о овом питању, који је изречен као одговор на критике, изненадио је многе: спортистима са хроничним болестима дозвољено је да узимају недозвољене лекове у одређеним дозама. На пример, побољшање дисања. Испоставило се да на иста скијашка такмичења могу да дођу читави „тимови астматичара“, легално узимајући лекове који им омогућавају да стекну предност над ривалима. И није забрањено! ВАДА то одобрава!
Као што знате, Светска антидопинг агенција (ВАДА) сада пази на чистоћу светског спорта. Веома важна и неопходна организација, то је чињеница. Али, ако је став ВАДА према неким спортистима непомирљив и принципијелан, онда се агенција према другим спортистима односи веома толерантно. А „легализовани допинг“ је једна од рупа за не баш чисте спортисте. Хоће ли овакви допинг скандали уздрмати актуелне Игре у Пекингу? Ништа се не може искључити.
Ево шта можете научити једноставним удубљавањем у тему. Тако је 2018. америчка пливачица Аманда Кендал добила само тромесечну дисквалификацију због употребе забрањеног вилантерола. Како се испоставило, лекар је спортисти прописао инхалације за лечење бронхитиса. Кендал је почела да узима лекове и тек након тога одлучила је да провери да ли је у питању допинг. Па, дешава се, рећи ће читалац.
Затим још једна антидопинг прича о „хуманости“ ВАДА-е. Освајач сребрне медаље на Светском првенству 2017. бразилски пливач Габријел Сантос прошао је позитиван допинг тест на клостебол и добио годину дана дисквалификације. Иако му је претила казна до 4 године. Али касније је Сантосу чак и поништена казна, под изговором да је „загадио“ допинг тако што је делио пешкир са својим братом, који је користио клостебол под упутствима лекара. А званичници ВАДА су као одговор на то само слегли раменима.
Амерички скакач с мотком Кол Волш суспендован је на шест месеци пре неколико година јер је био позитиван на ТХЦ (главни састојак канабиса). Тада је спортиста прошао курс о опасностима од дроге, а казна му је смањена за три месеца.
Наравно, таква селективност антидопинг организације већ постаје предмет подсмеха и критика. Каква ће онда бити међународна такмичења ако спортисти могу да дођу на њих легално или несвесно узимајући стимулансе? И зашто се у неким случајевима ВАДА према таквим чињеницама односи са разумевањем, а у другим – уклања националне спортске савезе, понижавајући спортисте на судовима и одузимајући им могућност да направе каријеру и лишавајући их учешћа под државном заставом? Не желимо да мислимо да тако озбиљно и важно средство у борби за чист спорт – ВАДА – једноставно саосећа са неким спортистима и чак их покрива. Не, не желимо да верујемо у то.
Само прошлог месеца, америчко тужилаштво је објавило кривични поступак против терапеута Ерика Леара. Био је укључен у дистрибуцију лекова за побољшање перформанси спортистима који учествују на Летњим олимпијским играма у Токију 2020. Ово преноси Ројтерс. Снабдевао је илегалном дрогом познатог нигеријског спортисту Блесинг Окагбареа. Ово је први пут у историји да је примењен такозвани Родченков Закон, који је властима САД дао право да кривично гоне свакога ко је допингом утицао на резултате међународних такмичења у којима су учествовали амерички спортисти. Али ово је само кап у мору. А често таква „антидопинг правда” проради тек после више година.
Па ипак, и поред свих ових чињеница, желели би спортистима који су се окупили у Пекингу да пожелимо само чисте победе и нова достигнућа. Без обзира на то под каквим ће заставама наступити. Пјер де Кубертен је оживео Олимпијски покрет у име помирења целог човечанства. Не заборавимо на то.