У несрећном вилајету где је све на продају, и деца су роба којом се безбожно тргује. У филму „Кум“ постоји једна незаборавна сцена где се гангстери договарају о томе под каквим ће условима пласирати наркотике, помоћу којих би вишеструко увећали свој нечасни приход. Један мафијаш предлаже – и сви присутни без колебања то прихватају – да се душегубна дрога, без обзира на профит, неће продавати на удаљености мањој од 300 стопа од школа, да би се бар деца од те пошасти заштитила. Српска деца нису такве среће да о њима брину, па чак и да их као интегрална људска бића узимају у обзир, сурова фармакомафија и њени локални повереници.
План за вакцинацију српске младежи, милом или силом, узима маха, и скоро свакодневно се смишљају нови мамци и грме нове претње онима који на те мамце не подлежу (за претње, види овде, овде и овде). Свуда у свету бруји од необоривих доказа о томе да је вакцинисање младих, услед појачаног имунитета код тог сегмента становништва, пре свега непотребно. Упоредо, на видело излази обим штете по здравље коју пелцовање неиспитаним супстанцама наноси најмлађим и најрањивијим члановима друштва. Средства јавног обавештавања су мање више свуда под контролом криминалаца који су лансирали „пандемију“ и користе је да наметањем лажног фармаколошког решења, уз здушну сарадњу марионетских влада широм света, згрну незамисливе количине новца, пласирајући своје неиспитане и непроверене препарате непознатог садржаја под називом „вакцина.“ А то је – као што је свима чије су очи отворене сада кристално јасно – тек уводни део њиховог сатанског плана. Коначни циљ је ништа мање од глобалног геноцида, десетковање светског становништва, и темељно преуређење људског друштва које треба да буде реорганизовано по начелу ропског служења неколико стотина расчовечених милиона, који ће преживети планирани холокауст, за сада углавном невидљивим, али наслућиваним окултним господарима.
Научна пресуда лажним вакцинама, уствари генским „терапијама“ формулисаним да радикално измене биолошку структуру оног дела човечанства који буде преживео масовно цепљење, већ је изречена. За растући број жртава та „терапија“ ће бити смртоносна, било са непосредним или одложеним дејством. У Сједињеним Државама, по званичним статистикама објављеним 9. јула ове године, Ковид-19 вакцинација је већ произвела 6,985 смртних исхода (сматра се да се највише 10 одсто случајева пријављује VAERS-у, државном телу које је задужено да ову статистику води, тако да је стварна бројка вероватно много већа) и 411,911 „нежељених реакција.“ Ковид вакцинација је сада у тој земљи постала један од педесет водећих узрока смрти. Ако погледамо EudraVigilance базу података Европске Уније, тамо налазимо, закључно са 3. јулом, забележених 17,503 смртних исхода везаних за вакцинацију и 1,687,527 повреда, од чега се око 50 одсто сматрају „озбиљним.“ Кога занима, на истој ће повезници наћи и детаљан прелом података за сваку од главних западних вакцина, Модерна, Фајзер, Астра Зенека и Јансен. То су вакцине које се, поред руских и кинеских варијаната, и у Србији масовно примењују, док се српска јавност држи у потпуном мраку у погледу њихових смртоносних и осталих штетних последица.
Пре него што поставимо питање Cui bono?, који су то гангстери који од ових смртоносних препарата профитирају, бацимо укратко поглед на кампању која се у Србији захуктава не само да се по сваку цену и без информисане сагласности вакцинишу одрасли који то до сада нису учинили, него специфично и млади, а све наглашеније и агресивније – малолетна деца.
У овим аналима бешчашћа и професионалне неодговорности истиче се Удружење педијатара Србије, које је препоручило вакцинацију деце старије од 12 година и то баш Фајзеровим цепивом које је водеће у погледу смртности и проблематичних последица код оних који су га примили. А да скандал буде већи, ови несрећни педијатри су своју препоруку обнародовали у одприлике исто време када је Светска здравствена организација (чија је улога у изазивању и распиривању ове кризе иначе више него проблематична) и сама издала саопштење да још увек нема „довољно доказа да би се дала препорука о вакцинацији деце против короне.“ Преостаје само да се постави питање, зашто се српски педијатри истрчавају пред руду и то не уопштено да би било пожељно вакцинисати се, него са специфичном препоруком да се на најрањивије чланове друштва примени вакцина са најгорим историјатом учинковитости? И то баш од произвођача Фајзер, који је 2009. године америчкој држави платио астрономску глобу од $2,3 милијарде за лажно представљање својих фармацеутских производа и подмићивање лекара да их промовишу науштрб здравља својих пацијената. Да ли би иједна одговорна одрасла особа бригу о свом здрављу поверила оваквом предузећу, а о здрављу своје деце боље да не говоримо?
Бивши подпредседник (заменик директора) компаније Фајзер, др Мајк Једон, инсајдер чија савест сада ради пуним капацитетом, и који свакако зна о чему говори, пре само неколико дана упозорио је да „Ковид инјекције нису безбедне за децу“ и да су „штетније од болести од које наводно штите.“ Додао је да је „педесет пута већа шанса да би дете могло умрети од Ковид инјекције него од самог вируса.“
Процену др Једона недвосмислено потврђује студија о последицама Ковид оболења међу младима испод 18 година старости коју је извео тим стручњака (подвлачимо, не доктори Кон и Шеклер, него стручњаци) са Универзитетског колеџа у Лондону, Империјалног колеџа, и универзитета Бристол, Јорк и Ливерпул. Како је на представљању резултата објаснила др Клер Смит, овом студијом утврђена је чињеница која би требало да обрадује сваку нормалну особу: „99.995% деце и младих особа који су били инфицирани Ковидом у Енглеској су преживели.“
Педијатри Србије нити су се обрадовали, нити су примили к знању, нити су највероватније упознати са импликацијама ове студије. Али родитељима Србије се може поставити питање: има ли разумног смисла своју децу излагати непознатим и непровереним супстанцама, са бројним штетним последицама па чак и смртним исходима, ако је научно утврђено да је по њих опасност од заразе минимална?
Пошто у Сједињеним Државама јањичарски менталитет још увек не преовлађује као у Србији (мада се и САД по многим параметрима убрзано срозавају ка ниским српским стандардима), професори медицине на Станфорд универзитету др Џеј Батачарја и др Стив Кортез, ослањајући се на наведено британско истраживање, оштро су критиковали план администрације председника Бајдена да се „свако америчко дете вакцинише опасним и непредвидљивим цепивом Ковид-19 вакцине.“ За разлику од корумпираних српских педијатара, ови одговорни здравствени радници су осудили сваку помисао на исхитрено вакцинисање деце „против болести која је за њих мање смртоносна од грипа или могућности утапања.“
Није чудо да је чак и Светска здравствена организација била принуђена да призна да је више младих особа било лечено у болницама од последица вакцинисања, укључујући несразмерно велики број забележених срчаних проблема, него од инфекције Ковид вирусом.
Умесност питања, какву литературу читају српски „стручњаци“ којима је дато зелено светло да се о оваквим стварима живота и смрти јавно баве – политичке билтене владајуће странке или научне дисертације – потврђује и недавна изјава др Кона где женама које планирају трудноћу препоручује да се вакцинишу јер „није регистровано да се било шта нежељено после вакцинација трудница десило.“ Незнање др Кона је очекивано, али ипак је фрапантно и довољно да га дисквалификује за положај на којем се налази.
Напротив, каже истакнути амерички лекар и професор медицине на универзитету у Даласу, др Питер Макала, уједно и најцитиранија особа у научним публикацијама у САД, „Ковид вакцине су потпуно непотребне трудним женама, а бебама у првом тромесечју представљају директну претњу смрћу.“ Нова студија објављена у престижном New England Journal of Medicine, коју би др Кон имао користи да прочита, поткрепљује тврдње др Макала. У овој студији се констатује да је код 104 од 127 трудних жена које су њоме биле обухваћене Ковид вакцинација изазвала спонтани побачај, што значи да је вакцинисање мајке доведено у везу са смрћу четири од сваких пет беба у првих 20 седмица трудноће.
Или су то смртоносне последице које се јављају само у иностранству, али не у Србији?
Шарлатанство корумпиране српске медицине пронашло је врхунског гласноговорника у јадној пензионисаној докторки Ани Глигић, за коју се каже да је вирусолог и која је о својој струци вероватно некада понешто знала, док је време и догађаји нису прегазили. Ево бизарног објашњења др Глигић како се заразила од Ковида:
„А отприлике и знам како сам закачила болест. Преко пута моје куће, три метра од прозора је гимназија, а испод мог прозора долазе деца за време великог одмора. Мој прозор је два метра изнад њихових уста. Све моје анализе и епидeмиолошки подаци где сам и како могла да закачим вирус говоре ми да је то једино објашњење.“
Пред оваквом „струком,“ деградираном на статус слушкиње политике, која саопштења и тумачења медицинских појава издаје по директиви, или барем у складу са перципираним жељама политичких властодржаца, одговорни родитељи имају само један избор. То је да одлучно стану у заштиту своје деце, не само од вируса него још више од шарлатанских „решења“ за пандемију која им корумпирани кловнови у белим мантилима нуде или сервилно покушавају да наметну.
У сарадњи са марионетским локалним властима, експерименталне „вакцине“ непознатог састава испробавају се у „лабораторијама“ у које су претворене разне земље света. Једна од тих „лабораторија“ је Србија, земља народа са дубоко увреженим конформизмом, склоног лакомисленом усвајању свега што потиче из „званичних“ извора и што је заогрнуто лажним ауреолом и ауторитетом власти. Зато је Србија идеално место за спровођење in vivo опита овакве врсте над читавим народом и његовим потомством. Све оквирне предпоставке за успех операције су присутне: страх од власти, ефективна изолација од спољашњег света и могућност бруталног сузбијања нестандардних становишта. Уколико се у задњем тренутку у родитељима не пробуди природни инстинкт, мрак који се над Србијом спустио прети да поједе њихову децу.
Тај критични тренутак није далеко и од њега нас дели само неколико недеља, до јесени и почетка нове школске године. Свима који имају ако не развијени родитељски онда бар истанчан политички слух јасно је да су власти добиле налог, и са одушевљењем ће почетком наредне школске године почети да га спроводе, злоупотребљавајући прилику када се најмлађи и најнезаштићенији буду нашли изван окриља родитељског дома и под њиховом контролом. Само слепима и глувима (а није искључено да су они већина у слуђеној Србији) није јасно да се покреће машинерија у циљу масовног убризгавања деци потенцијално опасних препарата са иреверсибилним дејством, против чега упозоравају не само светски научни ауторитети него и Савет Европе па чак и Светска здравствена организација.
Много више од Косова, НАТО пакта, и Европске Уније, став који српски родитељи буду заузели у односу на интегритет и безбедност најдрагоценијег што на свету имају – живот и здравље своје деце – биће лакмус тест њихове подобности и аутентичан снимак моралног профила нације.