Како ће се даље развијати Евроазијски економски савез, односи овог формата сарадње са другим земљама, укључујући Србију, која има зону слободне трговине са члановима ЕАЕС?
Тренутно стање можемо назвати стањем растуће многополарности. Процес раста се разуме као процес настанка нових својстава унутар одређеног система, а та својства не постоје нити у појединачним саставним елементима система, нити у њиховом збиру. Ова својства настају када се у систему појаве посебне везе које утичу на читав систем.
Тако везе Русије и Кине, Русије и Ирана, Кине и Ирана, Индије и Русије, Индије и Ирана, Русије и Венецуеле, Венецуеле и Ирана, као и других држава, у мањој или већој мери су довеле до појаве нових својстава на вишим нивоима система.
Тренутно стање можемо назвати стањем растуће многополарности. Процес раста се разуме као процес настанка нових својстава унутар одређеног система, а та својства не постоје нити у појединачним саставним елементима система, нити у њиховом збиру. Ова својства настају када се у систему појаве посебне везе које утичу на читав систем.
Тако, везе Русије и Кине, Русије и Ирана, Кине и Ирана, Индије и Русије, Индије и Ирана, Русије и Венецуеле, Венецуеле и Ирана, као и других држава, у мањој или већој мери су довеле до појаве нових својстава на вишим нивоима система.
Видљиви елементи
Прелазак на плаћање у националним валутама и отказивање долара као средства плаћања у међусобним односима многих земаља, одлука руководства Русије да продаје енергетске ресурсе за рубље, почетак преговора о стварању алтернативног међународног банкарског финансијског система, улазак Ирана у Шангајску организацију за сарадњу и Евроазијску економску унију у блиској будућности, све су то видљиви елементи садашњих растућих и наглих промена у светском политичком систему.
Специјална војна операција Русије у Украјини, која је била неизбежна, засигурно је само убрзала и учврстила ове процесе. У том погледу, руско деловање је послужило као геополитички катализатор, који је истакао неслагања између колективног запада и остатка света. Почео је да пропада монопол Вашингтона на политичку диктатуру прикривену демократском реториком, људским правима и економским програмима, а са циљем потчињавања слабијих и неискуснијих земаља.
Недавно, на састанку са руководством руског парламента и шефовима посланичких група, председник Владимир Путин је, у вези са земљама колективног запада, рекао да би „морали да схвате да су већ изгубили, од почетка наше специјалне војне операције, јер њен почетак значи и почетак кардиналног слома светског поретка на амерички начин… то је почетак преласка са либерално-глобалистичког америчког егоцентризма на истински многополарни свет – који се не темељи на себичним правилима која не значе ништа, која нико није измислио за себе, иза којих нема ништа осим тежње за хегемонијом, не на лицемерним двоструким стандардима, већ на међународном праву, на истинском суверенитету народа и цивилизација, на њиховој вољи да живе своју историјску судбину, своје вредности и традиције и граде сарадњу засновану на демократији, правди и равноправности. И потребно је разумети да је овај процес незаустављив“.
Гаранти безбедности
Да су Сједињене Државе могле да воде овај процес, то би и покушале. Али, оне још увек покушавају да зауставе стварање независних полова моћи у различитим регионима. Због тога је покренут и оквирни споразум „Build Back Better“ за државе Латинске Америке, како би се регион задржао у зони утицаја Сједињених Држава. Створен је савез AUKUS и установљен четворосмерни дијалог о безбедности QUAD, за обуздавање кинеске иницијативе „Појас и пут“.
Покренути су Аврамовски споразуми на Блиском истоку да би се контролисале арапске земље.
Намеће се питање – како ће се даље развијати Евроазијски економски савез, односи овог формата сарадње са другим земљама, укључујући Србију, која има зону слободне трговине са члановима ЕАЕС. Како ће се наставити стратегија евроазијске интеграције у ширем смислу, на континенту? Суверенитет и независност земаља су основни предуслов за Евроазијски економски савез. И тек је тада и тако је могуће развијати економску надградњу, која у ствари јесте Евроазијски економски савез.
А, за суверенитет је безусловно потребан одговарајући систем безбедности. Када се узму у обзир гаранти безбедности држава, очигледно је да Северноатлантска алијанса то не може бити, јер је током свог постојања била инструмент агресије. Русија је показала да је поуздана у одбрани својих савезника – Белорусије, Доњецке народне републике и Луганске народне републике. Назире се и реформа Организације договора о колективној безбедности.
Ако се има у виду да већина држава света није подржала став колективног запада према Русији, испоставља се и да је колективни запад сада у рањивијем положају, што показује пад економије и растућа инфлација у земљама ЕУ, у Сједињеним Државама и Канади.
Нови оквир
Неопходно је јасно разумети да је раскид са Западом, који се сада дешава, пре свега, нови оквир могућности и за Русију и за друге земље. Мали привремени губици биће надокнађени у стратешкој перспективи новим, праведнијим правилима. Што се тиче економских мера, Русија има све потребне ресурсе за своју унутрашњу обезбеђеност – материјалне, техничке, научне, радне и интелектуалне. Биће потребно неколико година да се премости јаз у неким областима, али након тога Русија ће моћи да достигне светски ниво у цивилној производњи авиона, производњи рачунара и другим областима у којима је Русија зависила од Запада након распада Совјетског Савеза. Смањење или потпун прекид ове зависности позитивна је страна овог сукоба. И, не само за Русију већ и за све државе и народе који су претрпели глобализацију вашингтонског консензуса и склони су праведнијем светском поретку.
Основ међународних односа је важан правац ревизије, јер се међународни односи заснивају на Вестфалском систему, који је створио Запад. Неопходно је развити темељну „незападњачку теорију међународних односа“, у којој ће се одговарајућа пажња посветити разноликости традиционалних вредности, вероисповести и култура народа.
Иако ће Запад наставити да води хибридни рат против Русије, и многих других, укључујући своје партнере и неутралне земље, постоји основа за став да субверзивне технике Запада неће бити тако делотворне као раније, јер је „незапад“ до сада прилично добро проучио ове алате. Оперативна координација ће помоћи даљем плодотворном супротстављању даљим манипулацијама и политичком рату.
