„Првородни грех“ на који се ова анализа односи је ничим оправдано измештање Косовског питања из оквира Резолуције 1244 и Уједињених Нација као јединог надлежног форума и прихватање Европске Уније и њених институција као меродавних фактора. То је учињено када се на челу српске државе налазио Борис Тадић. Међутим, то не апсолвира садашњи режим, који је тај погубни потез и све последице које из њега проистичу прихватио зато што му је то послужило као подлога за извршење задатка да започету издају Косова и Метохије доведе до краја.
На основу међународног права и Устава Србије Косово и Метохија је покрајина Србије под мандатом СБ УН.
Мандат СБ УН врше УНМИК, као цивилно и КФОР, као војно, присуство, чије су дужности и права таксативно утврђени резолуцијом СБ УН 1244.
УНМИК и КФОР немају никаква друга права осим оних која су изричито утврђена резолуцијом СБ УН 1244. Нико, осим СБ УН, није овлашћен да проширује, смањује или преузима мандате УНМИК-а и КФОР-а.
ЕУ нема мандат СБ УН за решавање питања статуса, најмање за наметање услова, рокова и «решења» по мери хегемонистичких геополитичких интереса, кршењем међународног права и правно обавезујућих одлука СБ.
ЕУ и свака њена чланица појединачно, имају обавезу да свим својим актима, активностима и захтевима према Србији поштују резолуцију СБ УН 1244 као императивну, општеобавезујућу међународно-правну одлуку.
Србија нема обавезу да прихвата, да се саглашава, спроводи или учествује у било којим актима који нису засновани на или који нису у складу са Повељом УН, резолуцијом 1244, другим одлукама СБ УН или њеним Уставом.
О мирном, праведном и одрживом решењу нa Косову и Метохији одлучује само СБ УН.
Свођење одбране суверенитета и територијалног интегритета, на неприхватање чланства тзв. Косова у УН и његовог признавања, резултат је континуираних подвала западних кувара фазног признања и кршења резолуције СБ УН 1244.
Покушаји учлањења тзв. Косова у друге форуме суверених држава (СЕ, УНЕСКО, ОЕБС, ОИК, ИНТЕРПОЛ и сл.) захтевају одлучно превентивно политичко и дипломатско деловање и супротстављање Србије ослонцем на међународно право, важеће одлуке и пријатељске земље које представљају глобалну већину.
Заштита суверенитета и територијалног интегритета налаже континуирано инсистирање да се изврше обавезе утврђене резолуцијом СБ УН 1244 које нису извршене а тичу се животних права и интереса Србије као што су – остваривање права 250.000 протераних Срба и других неалбанаца на слободан, безбедан и достојанствен повратак у своје домове и на своја имања, гарантовање једнаке безбедност и основних људских права Срба у Покрајини, враћање договорених контингената војске и полиције Србије и друга.
Живадин Јовановић
27.10.2023.
БЕОГРАДСКИ ФОРУМ ЗА СВЕТ РАВНОПРАВНИХ
