Аутор: Administrator

План за уништење Србије и разарање свих основа за одржив живот српског народа копањем литијума, не само на западу државе већ на целокупној територији земље, остварује се незадрживим  темпом.  Уцењеност владајуће банде и огромна провизија коју су уговорили да добију од страних мародера који ће изводити прљав посао копања литијумске руде, по цену масовног тровања окружења и становништва, једино је разложно објашњење за њихов здушни ангажман на остваривању овог фаталног пројекта. Банда је опет цинично слагала и изиграла народ када се 2022. године  свечано обавезала да је на копање литијума стављена тачка. То је било тактичко повлачење пред масовним протестима,…

„Човјека јеретика по првоме и другом свјетовању клони се. Знајући да се такви изопачио, и гријеши, и сам је себе осудио“ (Титу 3-10,11). Када сам у фебруару 2012. године био у манастиру Раковица и док сам стајао поред гробова блаженопочивших Србских Патријарха Димитрија и Павла, који су успели, сваки у свом времену, да обнове канонско јединство Српске Православне Цркве, један брат је рекао нешто што је  све присутне просто скаменило: „Ово је Божија промисао, да буду сахрањени један поред другог први Патријарх Србски после обновљења Патријаршије и последњи!“ Баш тако, патријарх Павле је био последњи србски патријарх достојан трона Светог…

Имајући у виду последицe пројекта „Јадар”, поставља се питање да ли експлоатација литијума од стране Рио Тинта може у демографском смислу да учини у Подрињу оно што није пошло за руком Аустроугарској? „И тако је, мало-помало, све страно избрисано као погрешан рачун. Остали су само брегови као што су били одувијек, Обрасли и обрађени, у очекивању бољих догађаја”. Иво Андрић, Рзавски брегови Смутње бројних грађана Србије да је одлука Владе од 2022. године о стопирању пројекта „Јадар” била само изнуђена тактичка пауза, те да власти нису трајно одустале од реализације овог пројекта – потврђене су ових дана изјавом министарке рударства и…

Дуг којим је Русија обавезала српски народ 1914. године je толико огроман, да њега не могу вратити ни векови ни покољења. Руски цар Николај Други и руски народ, неприпремљени ступивши у рат за одбрану Србије, нису могли не знати да иду у смрт. Смемо ли икада заборавити, да је Руски Цар са децом својом и милионима браће своје пошао у смрт за правду српског народа? Тако је зборио Свети Владика Николај Српски о жртви коју је последњи руски цар поднео за Србе и Србију Тешко је објаснити мистериозну хистерију нашег либералног друштва у вези са новошћу о томе да Истражни…

Али то исто важи и за све Србе! Под Влашћу Германства Сви који су се бавили историјом Србије под Аустро–немачком окупацијом (1915–18) знају да су окупатори забранили употребу ћирилице, и да је латиница била званично писмо. Деца су у школама све предмете, осим православне веронауке, учила латиницом. Очито је, наравно, да је борба против ћирилице, у ствари, била борба против српског идентитета. Тек је ослобођење 1918. ћирилицу вратило Србима; али, несрећно југословенство наставило је да „беневолентно“ намеће латиницу, што кроз причу о „троименом народу“, што кроз причу о братству–јединству. Хрвати и Словенци ћирилицу НИКАД нису прихватили, али Срби су се,…

Терор је, рекло би се, основна и неизоставна фаза сваке револуције. Терор се служисистематским и планираним ширењем страха и ужаса кроз спровођење различитих видова застрашивања, спорог или бржег мучења и иживљавања, и на крају ликвидације, тј. убиства. Циљ терора је да се људске масе трајно претворе у тупе зомбије и покорне робове. Извршиоци револуционарног терора су, по правилу, прекаљени и сурово неумољиви егзекутори револуционарне правде, спремни да према партијским смерницама за њене фанатичне идеале, ако треба, осуде на смрт и убију и властите родитеље, децу, пријатеље, комшије, познате и непознате сународнике… У међувремену су сви ти, и живи и мртви…

Међу нашим епископима велики може бити само онај који овакву одлуку о сопственом унапређењу одбије Додела звања, титула или одликовања је и прилика за преиспитивање – јер свака од тих категорија признања представља један облик вредновања. Њиховом доделом једна институција истиче неко лице као пример, и признаје његову вредност, односно његове заслуге. Не бисмо се на ту тему ни враћали, али видесмо да на једном од званичних гласила СПЦ – ТВ Храм – наше дојучерашње епископе чашћавају титулама архиепископа и митрополита. Већ смо се освртали на то, пошто је споменуто у званичном саопштењу са последњег заседања Сабора, али смо се…

Србији је неопходан закон за регистрацију страних агената Свака држава има обавезу да управља простором јавног говора. То је урадила САД (овде), Русија (овде), то припрема Европска унија (овде, овде), Република Српска (овде), а много буке је изазвало усвајање закона у Грузији (овде). Овакав закон би требало да донесе Србија, као и све српске заједнице на Балкану. Не бих да говорим о финесама поменутих закона, већ да видимо које проблеме имамо у Србији, шта нам је потребно да би наш политички живот оздравио и радио на ползу држављана Србије, и које мере ваља предузети како би се стање у Србији поправило…

Социолози из Европске уније који су истраживали став јавности о „европским вредностима“ остали су запањени, јер већина људи које су анктетирали није знала да одговори шта су оне, или није одговорила онако како су у Бриселу очекивали. Артјом Литовченко за белоруски портал dal.by на ово је додао иронични коментар: „Нормално, јер не постоје никакве европске вредности“. КАНОНИНИЗОВАНИ СПИСАК Јединственог списака („канонизованог“) „европских вредности“ нема, иако су као реалност прихваћене од Савета Европе и унети у Европску конвенцију о заштити људских права и основних слобода. Без обзира на то што се „европске вредности“ у политичким институцијама сматрају фундаментом на коме се…

У последњих петнаест година слаба Србија игра са јаком Европском унијом хазардну игру, која је била започета слоганом „и Косово и Европска унија“. Тај у себи противречан слоган, који је и на самом почетку деловао као политичка фикција, данас представља очигледну супротност себи самом, дакле „ни Косово ни Европска унија“. Укратко, две владине коалиције, демократско-социјалистичка (2008-2012) и напредњачко-социјалистичка (2012. до данас и надаље) жртвују Косово и Метохију за „европски пут“, али без било каквог добитка, тј. са двоструким губитком. Разуме се, та два губитка међусобно су неупоредива, све и да претпоставимо да је перспектива чланства у ЕУ икада била реална.…