Приликом недавне посете турског председника Ердогана Србији, по целом Београду су се вијориле турске заставе. На згради једне од „капија Београда“ поред које је Ердоган морао да прође на путу од аеродрома до центра града, уприличен је овакав призор у настојању сервилних власти да се додворе свом „високом“ госту. Вожд Карађорђе поставља умесно питање: Шта је ово? Ми му одговарамо: То је један од симптома моралног слома згажене и беспомоћне Србије.
Аутор: Administrator
Португалски генерал Раул Куња изјавио је да постоји велики несклад између онога што је видео док је као официр Унмика служио на Косову и Метохији и онога како су западни медији извештавали о ситуацији у јужној српској покрајини, пише Спутњик. Куња је на промоције његове књиге „Косово: нечувено отимање независности“ у Београду истакао да је желео да покаже да је истина другачија од онога што западни медији пласирају као истину. Србији нанета велика неправда на Косову „Желео сам да објасним међународној публици који су то били политички и економски интереси да се пласира негативна слика о Косову. Уколико је једна…
У другој половини прошлог века студенти Философског факултету у Београду су предњачили у свим борбама за правду и истину и били хорифеји правдољубивих побуна. Данашњи студенти историје на Философском факултету којима Брука предаје неку њену повијест – ћуте и трпе. Важна је оцена. У време студентског поноса и интегритета у прошлом веку, Брука би била трајно удаљена са Философског факултета. Данас Брука ужива углед ревизионистички измишљајући повијест и блатећи сопствени народ. Благо нама зомбијима! Симптом тупе равнодушности је, ваљда, био циљ окупатора: на све нечувене увреде, лажи и другосрбијанске бљувотине, наша академска и шира јавност – ћути. Реч је…
Овај злочин, извршен у договору југословенских комуниста и Англо-Американаца, као и друга бомбардовања српских градова у јесен 1944, имао је за циљ обезглављивање српског народа и припрему терена за комунистичку инвазију Србије. Сва бомбардовања српских градова догодила су се на захтев комунистичког главног штаба, а бомбардовања Београда у том периоду на лични захтев Јосипа Броза. У случају Лесковца, разарање је организовао припадник Брозовог ужег круга, Константин Коча Поповић. За допринос разарању Србије и терорисању српског народа, Поповић је од стране некомунистичкога режима награђен улицом у Београду која носи његово име. Депеше комунистичког штаба „савезничкој“ команди ваздухопловства у том периоду доказују…
Многи постављају питање, на који начин решити проблеме који су српски народ и српску државу довели до руба пропасти. Решавање тих проблема ће бити сложено и потрајаће дуже времена. Али ево првог корака, без чега никада неће бити постигнуто ништа.
Један од најтежих грехова у хришћанству јесте онај који је био главно обележје старозаветних фарисеја, а то је лицемерство. Данас је тај грех обузео велики број оних који се у јавности представљају као родољуби, пре свега интелектуалце, политичаре и јавне делатнике који се боре за очување КиМ у оквиру Србије. Красе их надахнути говори са пуно лепих и великих речи, без наговештаја конкретних дела којима би жалосну друштвену стварност учинили бољом. Најбољи показатељ њихових намера, да нису спремни ни на какву жртву и да нису искрени јесте однос према личности која је дуги низ година представљала највећу препреку издаји КиМ,…
Начелно се слажемо са анализом др. Трифковића. Ипак, сматрамо да су његове недоумице у односу на разлоге за тираниново понашање, када каже да не зна „који су стварни мотиви Александра Вучића да Србију гура у пројекат који нема ни зрно економског оправдања,“ у најмању руку неосноване. Како би се на колоквијалан начин рекло, из авиона је очигледно да је у питању комбинација чинилаца који су за особу његовог аморалног склопа пресудни: уцена и мито. Уз ту допуну, топло препоручујемо текст др. Трифковића. Литијум: Историјска шанса или усуд Србије? Ову колумну пишем у првом лицу једнине. Реч о теми која изискује…
Ма колико парадоксално, па чак и збуњујуће, деловале речи о. Горана Ковачевића, проповедника и апологете православне вере и пароха Српске православне цркве у Ротердаму, када његово обраћање јавности одгледате до краја сложићете се да су његове речи дубоке и мудре, и у највишем степену примерене драматичном стању у које је узурпатор и велеиздајник гурнуо Србију и српски народ, склапајући тровачке уговоре са страним газдама који га одржавају на власти. Дајемо реч оцу Горану: https://www.youtube.com/watch?v=wj8lenSVOg8 А овде можете видети последице пошасти о којој говори отац Горан: https://www.youtube.com/watch?v=lxHJSc2d_Y0
Српски народ упорно инсистира да буде изигран и преварен, а његови душмани му у томе радо излазе у сусрет. Колапс општенародне буне против тровања литијумом упечатљив је доказ тачности ове трагичне констатације. Након вишенедељног комешања у свим крајевима окупиране Србије, и упркос невиђеним притисцима да се повинује смртоносној одлуци колонијалне управе и подлегне баражу циничних лажи да ће масовно тровање људи, вода, ваздуха и природе уродити невиђеним просперитетом, расположење Србије по питању копања литијума очигледно је. Свуда, од великих градова до најзабаченијих насеобина, становништво је изашло на улице да плебисцитарно одбаци смртну пресуду коју му је узурпатор изрекао у договору…
Корпорација Рио Тинто данас је символ новоколонијализма, символ моћи новца и символ уништења животне средине који, попут крпеља који продире у човјечији организам, продире у организам циљане државе. Као што крпељ за исисавање крви из човјечијег тијела користи „сурлицу“, која му служи и као сидро, Рио Тинто за исисавање природног богатства из државе користи корупцију, и као што крпељ зарази човјека, Рио Тинто трује народ и у држави оставља пустош. Почетна тачка продирања Рио Тинта у Србију је долина Јадра. Вучићев режим је огољено, и то више не успијева да сакрије, сервис овом моћном и изузетно опасном непријатељу Србије и…