Свакоме ко се брине о садашњости и будућности Србије и њених житеља
Принудан прекид школовања
Нашу децу су властодршци приморали да прекину своје школовање да би васпитали врховне државне руководиоце да поштују Устав спровођењем у дело своје заклетве: народног посланика, председника Републике, члана Владе, судије сваког суда, судије Уставног суда, јавног тужиоца. Писменим и усменим полагањем тих заклетви властодршци су се обавезали заклетвом под пуном моралном, материјалном и правном одговорношћу да ће у току извршавања својих дужности да поштују исказано опредељење бирача на стварном референдуму одржаном 28. и 29. октобра 2006. г. То је записано у документу који се зове УСТАВ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ. Њега је Народна скупштина донела, на основу претходног Устава Републике Србије, Закона о референдуму и народној иницијативи и на основу референдумске народне одлуке да се усваја предложени текст Устава. Сваки држављанин је обавезан да поштује Устав. Постоји само један појединац који је уз то и обавезан да брани Устав: председник Републике, и једна институција да штити уставност, законитост, људска права и слободе: Уставни суд. Управни суд је дужан да проверава акта државних органа и институција да ли су у складу са Уставом и законом који је у складу с Уставом. У свим наведеним заклетвама изабрани кандидати за највише државне положаје су усмено и писмено прихватили, између осталог да ће да поштују Устав. Непоштовањем своје заклетве, а посебно деловањем супротно њој, одговарајући властодржац губи статус који је стекао њеним полагањем. Настављањем да се представља за властодршца то лице то чини бесправно и постаје узурпатор. То важи без изузетка за: народног посланика, председника Републике, члана Владе, сваког судију, а примерно за судију: Уставног, Управног и Врховног касационог суда (краће: Врховног суда), за сваког јавног тужиоца.
Зашто протествују наша деца?
Наша деца протествују зато што врховни државни руководиоци не спроводе у дело своје заклетве, зато што смо се ми, њихови родитељи/старатељи, родбина, пријатељи и наставници определили на трпљење саучествовања врховних државних руководилаца и органа у кривичном делу самовлашћа досадашњих председника Републике. То се испољава, не само њиховим непоштовањем Устава, већ и противуставним њиховим делима. Њима они свима нама одузимају противуставно (члан 2 Устава) нашу сувереност:
– Народна скупштина доношењем противуставних закона, почевши од Закона о избору народних посланика. Она то чини без омогућавања бирачима да јој изнесу своја мишљења о предлозима закона. Тиме је она изгубила народни карактер (чланови 1-3 Устава)! Престала је да постоји НАРОДНА скупштина! Шта више, прихватила је да буде послушник председника Републике (Бориса ТАДИЋА, Томислава НИКОЛИЋА, Александра ВУЧИЋА). Људи проглашени за народне посланике противуставно одбијају да ускладе закон о избору Народних посланика са Уставом, да покрену уставни поступак разрешења председника Републике и председника Владе те и целе Владе због њихових противуставних дела без обзира да ли је председник Републике Борис ТАДИЋ, Томислав НИКОЛИЋ или Александра ВУЧИЋ, или председник Владе Ивица Дачић, Александар ВУЧИЋ или Ана БРНАБИЋ. Уставни суд је 2014. г. и 2016. г. одбио да им забрани да икада више могу да буду на руководећим државним функцијама и да забрани рад странкама чији су били противуставно председници и истовремено председници Републике!
– Председник Републике је преузео да влада као да је суверен Републике Србије (било да је то Борис ТАДИЋ, Томислав НИКОЛИЋ или Александар ВУЧИЋ). Ни Народна скупштина или њен председник, ни Влада или њен председник, ни председник Републике, ни сви заједно, нити иједан суд ни они сви заједно, нису Суверен, тј. Владар, наше државе и наш Владар. Суверен, тј. Владар, Републике Србије је скуп једногласних бирача који чине најмање један бирач плус 50% бирача од свих бирача. Ескалацију кривичног дела самовлашћа доживљавамо од 2017. године под председништвом Александра ВУЧИЋА:
– Народна скупштина прихвата противуставна решења Републичке изборне комисије о избору председника Републике у којима она одбија да провери да ли кандидати испуњавају сва три уставна и законска услова да могу да буду прихваћени за председничке кандидате! Прихвата, на основу тих противуставних решења за председника Републике, упркос поднетих доказа, да кандидат за председника Републике који је лично, слободном својом вољом, својим противуставним делима и неизвршавањима уставних дужности председника Републике доказивао, доказао и наставио да доказује да не испуњава уставни и законски услов да буде кандидат за председника Републике и да буде проглашен за председника Републике, да бесправно иступа у земљи и иностранству у својству председника Републике. Прихвата да постане узурпатор функције и положаја председника Републике и омогућава да Република Србије нема председника Републике већ да има изразитог узурпатора по имену Александар ВУЧИЋ!
– Александар ВУЧИЋ својим противуставним делима и неизвршавањима уставних дужности председника Републике одбацује своју заклетву и Устав, делује супротно достојанству и слободи човека и народа, растура државу и истребљује вековно староседелачко становништво Србије. Прихвата и проглашава за пуноважне и правоснажне противуставне законе. Потчињава себи Народну скупштину и противуставно учествује у предизборној кампањи за избор народних посланика. Узурпира положај и функције председника Републике. Лажно се у земљи и иностранству представља за председника Републике. Ствара неистинит утисак да Република Србија има председника Републике и тиме сакрива истину да узурпира сва својства председника Републике. Наше судство руковођено пре свега Уставним судом то прихвата!
– Наше судство није независно чиме делује супротно Уставу који гарантује независност судства, независност и слободу судија у вршењу судске функције (чланови 3, 4, 142 и 149 Устава). Највиши судови: Управни суд, Уставни суд и Врховни касациони суд данас противуставно (ставови 2 и 3 члана 143 Устава) избрисан и замењен Врховним судом који још није почео да штити Устав, људска права и слободе дозвољавајући да владају противуставни закони и противуставна решења Републичке изборне комисије о избору председника Републике, да немамо председника Републике, већ да имамо узурпатора.
Једна од најважнијих последица је да су народу одузели сувереност. Наша деца су то добро осетила, схватила и кренула да се свесно боре да нам се врати сувереност гарантована Уставом (члан 2 Устава). То чине својим вишемесечним протестима. Успели су да народ почиње, да осећа па, али још увек споро, и да схвата, да су нам одузели сувереност. Ми, старији од њих, младих, као искусан део народа Србије смо обавезни и према прецима, према њима и нашим и њиховим потомцима да повратимо нашу сувереност ради чега треба као прво да се ослободимо узурпатора, узурпирања врховних државних положаја тј. узурпаторства. Устав омогућава да се то постигне на мирнодопски и уставан начин и методама. Један је следећи који Вам износим као
П Р Е Д Л О Г
1) Да се узурпатору функције, положаја и дужности председника Републике Александру ВУЧИЋУ забрањује да се у земљи и иностранству представља за председника Републике Србије и да командује Војсци Србије (чланови 1-3 , последњи став члана 5 и заклетва председника Републике: члан 114 Устава).
2) Да се противуставна владавина Републиком Србијом зауставља спровођењем директног вршења народне суверености на суверенистичким народним скуповима истовремено у свим општинама Републике Србије да бирачи на њима организованим непосредним изборима, тајним гласањем по члановима 1 -3 и 100 Устава, изаберу:
– нове народне посланике из свих општина. Предлажем као решење по члановима 1-3 и 21 Устава да свака општина добије број посланичких мандата сразмеран броју становника у општини (БСО) у односу на укупан број становника у Републици Србији (УБСРС) имајући у виду да у Народној скупштини има 250 посланичких места, тј. посланичких мандата. Број посланичких мандата који припадају једној општини се добија по следећем обрасцу: [(БСО) : (УБСРС)] Х 250 који се заокружује на следећи већи цео број одбацивањем децималних цифара ако прва децимала није мања од 6. У супротном, заокружују се на први мањи цео број.
– новог председника Републике Србије после усаглашавања Закона о избору председника Републике с Уставом. [Предлажем као решење по члановима 1-3 и 52 Устава да се за председника Републике бира пунолетан држављанин Републике Србије који је пословно способан: да изражава државно јединство (члан 111 Устава), да извршава дужности председника Републике одређене члановима 109, 111 – 115, 127 Устава, ставом 5 члана 200 Устава и да спроводи у дело Заклетву председника Републике (став 4 члана 114 Устава). Да нико не може више од два пута да се кандидује за председника Републике (став 3 члана 116 Устава). Да је за председника Републике изабран кандидат за кога гласа најмање за један глас више од броја гласова 50% бирача од свих бирача у првом, или у другом ако није изабран у првом, изборном гласању. Да кандидати из првог изборног гласања не могу да буду кандидати у другом изборном гласању, које се одржава у року од највише 60 (шездесет) дана после објављивања коначних резултата неуспелог првог изборног гласања. За председника Републике Србије је потом изабран кандидат који је добио највише гласова бирача од свих кандидата у оба изборна гласања. Изабрани председник Републике у року од 15 (петнаест) дана пред Народном скупштином у њеном Дому полаже усмено и писмено јавно, народу на Уставу и Богу на Мирослављевом јеванђељу, заклетву председника Републике (став 4 члана 114 Устава). Председник Републике у року од 30 дана је обавезан да предложи личност Народној скупштини за председника Владе].
3) Да су све одбрамбене и безбедносне снаге (Војска Србије, Полиција, БИА) дужни да осигурају мирнодопско спровођење тачака 1) и 2) овог Предлога.
4) Да се те одлуке објаве у Службеном гласнику у року од седам дана и да одмах ступају на снагу, о чему треба да буду обавештена и сва дипломатска представништва у Београду.
5) Нова Народна скупштина је обавезна да усклади Законе о избору народних посланика, Закон о избору председника Републике и Закон о председнику Републике с Уставом.
Др Љубомир Т. ГРУЈИЋ, пензионисан редован професор Универзитета у Београду
Београд, 20.03.2025.
