Један од најтежих грехова у хришћанству јесте онај који је био главно обележје старозаветних фарисеја, а то је лицемерство. Данас је тај грех обузео велики број оних који се у јавности представљају као родољуби, пре свега интелектуалце, политичаре и јавне делатнике који се боре за очување КиМ у оквиру Србије.
Красе их надахнути говори са пуно лепих и великих речи, без наговештаја конкретних дела којима би жалосну друштвену стварност учинили бољом. Најбољи показатељ њихових намера, да нису спремни ни на какву жртву и да нису искрени јесте однос према личности која је дуги низ година представљала највећу препреку издаји КиМ, блаженопочившем владици Артемију. У том смислу могуће је направити историјску паралелу са односом који је према ђенералу Драгољубу Дражи Михаиловићу за време комунистичке окупације Србије и српских земаља у тамници српског народа званој Југославија имала оновремена српска интелектуална елита, такозвани дисиденти. Иако су знали истину о ђенералу, смишљено су је прећуткивали, као што то у вези владике чине њихови данашњи пандани. С том разликом што се за време комунистичке окупације могла изгубити глава или завршити у затвору, а данас под Западном окупацијом може се само замерити екуменистима у СПЦ на челу са папољубцем Порфиријем и тако изгубити могућност да будете радо виђен гост на разним црквеним свечаностима и предавањима или, једноставно, да се замерите градитељима наратива мејнстрим медија.
Да подсетимо оне који се праве кратке памети и да научимо оне који су научени погрешно.
Када се наша војска, полиција и комплет државна управа повукла са КиМ 1999. године, са народом је једино остала Црква и то преко Епархије рашкопризренске на чијем челу је био владика Артемије. Уз Божију помоћ, владика Артемије успео је да Србе остављене од власти у Београду и препуштене на милост и немилост Запада и шиптарских терориста, сачува од тоталног егзодуса и да нормализује њихов свакодневни живот под окупацијом. Успео је готово немогуће, да Србе на КиМ, без обзира на страначку припадност и њихова политичка убеђења, сабере и сложи са циљем останка и опстанка народа у условима окупације и страдања. Нема места на КиМ где је било Срба које владика са својим монаштвом није обишао и колико су дозвољавале могућностима помогао. Изабран од народа, јер су само њему веровали, он је био њихов представник у преговорима са представницима међународне заједнице. Чврст, непоколебљив и одлучан разговарао је са свима до којих је могао стићи а који су имали утицај на положај Срба на КиМ. При томе, показивао је достојанство и није прихватао компромисе који су били на штету народа и државе Србије. Шта то значи за оне који се праве да не знају или су заборавили, подсећам на речи истакнутог професора др Мирољуба Јевтића, који је као саветник за спољнополитичка питања ишао у САД са владиком Артемијом на преговоре: “…И ја сам са њим 4 године ишао у Америку, где је он лобирао за српску ствар. И видео његову невероватну моћ у Америци. Био сам присутан, да нисам био присутан другом не бих веровао – када у Белој кући лупа шаком (о сто) и каже Американцу који разговара са нама “Лажеш!“. Да видимо ко то сме да уради други!“[1] Исто тако убедљиве су речи проф. др Вишеслава Симић који је једно време био преводилац владици Артемију у разговирма са представницима власти у САД: “…Али је он хтео да покуша све што се може учинити за народ и Цркву… Владика почиње своју реч и ја доживљавам да по први пут за више од две деценије осећам понос, и да верујем да никада нећемо бити покорени и изгубљени, јер пред мојим очима тај мали, намучени монах израста у Див-јунака и Пророка Господњег, и по први пут из мојих уста теку преводи речи једног не само Србина, већ Праведника и Сведока Истине. А све благо, смирено, очински и братски, али неумољиво и разарајуће… Кроз његова уста је говорио Дух Свети Правдом и Истином.“ [2]
“Косово је после имена Божијег, најсветија српска реч. Она не означава само територију. То је символ духовних вредности, вечних хришћанских вредности за које се живи, али и за које се умире,“ рекао је владика Артемије.
Навешћу само део активности што потврђују доследну, одлучну и искрену борбу владике Артемија за народ и Косово и Метохију:
- Поднео је 2004. године тужбу Међународном суду правде у Стразбуру против четири земље чланице НАТО (Немачке, Француске, Велике Британије и Италије) који су биле дужне а нису заштитиле наше светиње од уништења и оштећења у Мартовском погрому 2004. године. Та тужба је под притиском Запада, а по срамној одлуци синода СПЦ, повучена.
- Одбио је Меморандум о разумевању о договореним општим принципима за обнову објеката СПЦ из 2005. године, односно да светиње које су уништене или оштећене од стране шиптарских терориста ти исти „преобучени“ терористи обнављају. Упозоравао је да се тим чином ризикује да српске светиње буду изгубљене, отуђене или неадекватно обновљене. Опет срамно, синод СПЦ под притиском Запада прихвата наведени Меморандум и мимо владике Артемија одређује комисију која тим послом управља. Иако је било много неправилности у обнављању светиња, што је установила на иницијативу владике Артемија независна комисија, Синод СПЦ то игнорише и све прихвата без обзира на далекосежну штетност таквих компромиса.
- Одбио је 2009. године да прими једног од главних заговорача бомбардовања Срба (1995. и 1999. год.) Џо Бајдена и да исти обиђе манастир Дечане, што је опет срамном одлуком Синода СПЦ промењено.
Док су политичари из Београда уз помоћ екумениста из СПЦ ишли путем пузајућег компромиса у прикривену издају КиМ, он је то спречавао и тражио да се прогласи окупација КиМ.
2004. године Синод СПЦ без икакве потребе, осим да би подривао борбу владике Артемија, поставља викарног епископа липљанског Теодосија. Он прави договоре са шиптарским терористима и њиховим Западним покровитељима, мимо знања владике Артемија и на штету српских интереса, а све под заштитом Синода СПЦ. Теодосије Шибалић, оцеубица (издао је и продао свог духовног оца владику Артемија), био је Тројански коњ преко кога су екуменисти из СПЦ и евроунијате по налогу Запада преузели Епархију, а владику Артемија протерали са КиМ.
Да не буде забуне, пресудан утицај на одлуке Синода СПЦ, а такође и Сабора СПЦ, имали су митрополит Амфилохије Радовић и епископ бачки Иринеј Буловић. Истовремено, они су су се постарали да тадашњи патријарх Павле буде такорећи изолован, а његове одлуке доношене су под њиховим утицајем. То је посебно било видно када су га наводно због болести принудно сместили на ВМА, а не у манастир како приличи патријарху. Наравно, главни оперативац био је умировљени епископ Атанасије Јевтић који је спроводио одлуке и заводио ред, односно правио хаос где год се појавио, по налогу наведеног двојца. Да је језуитски двојац Амфилохије и Атанасије био склон сваком злочину, потврђује и чињеница да су од тада министра унутрашњих послова Дачића тражили да ухапси владику Артемија. [3]
Врхунац тог тињајућег сукоба између владике Артемија и послушника Запада, екумениста у СПЦ и евроунијатске колонијалне управе, био је његов говор у Косовској Митровици пред препуном салом, где је између осталог рекао: “…Дакле, порука одавде, то је да једино идеја Косова и Метохије, нашег опстанка на овим просторима, јесте нешто што треба да нас уједини и нас овде и Србе ма где се налазили, у осталим деловима Србије. Јер, ово је Србија. Без Косова нема Србије. Било оних прогнаних одавде, било оних по белом свету расејаних, у задњих сто и више година. Сви они, и треба и могу, и морају да се уједине по питању очувања Косова и Метохије као српске земље, као зенице око нашег. То је јерихонска труба, која треба да призове свести и памети све оне који су се наметнули и које су други наметнули да буду вође у овом смутном времену…“ [4]
Тада стиже наредбе из Вашингтона, Брисела и Ватикана да се под хитно спроведе одавно направљен план о уклањању владике Артемија са КиМ. Организатори су били Амфилохије и Иринеј (Буловић), а непосредни извршиоци Атанасије уз помоћ Теодосија и асистирање шиптарских терориста и служби безбедности Србије.[5] Протеривањем владике Артемија са своје епархије и КиМ, разбијено је јединство Срба, екуменисти су преузели пуну контролу над СПЦ (Београдскa патријаршијa) и онда је кренула отворена издаја коју спроводи Вучић преко Бриселског и Вашингтонског споразума и најновијег француско-немачког плана. Да је то било дуго припремана акција потврђују и речи Амфилохија, који је на питање новинара Политике “Да ли је ово одлука о смени епископа Артемија пребрзо донета“, одговорио следеће: “Не, нипошто, ми смо на ову одлуку чекали десет и више година“.
Амфилохије Радовић [6] прикривени језуита, за кога је свети старац Пајсије Светогорац рекао да је “једна веома лукава змија“ и скандал мајстор Атанасије Јевтић, не само што су били у послушању Ватикану, него су били и уцењени од стране Вашингтона, о чему убедљиво сведочи Косара Гавриловић.[7] Тај двојац уз помоћ сиве еминенције Београдске патријаршије, Иринеја Буловића, разбио је јединство СПЦ и исту потчинило Вашингтону, Бриселу, Ватикану и евроунијатској колонијалној управи у Београду. За јавност они су глуматали оне које се супротстављају издаји власти, а у суштини они су је здушно помагали. Сетимо се када су Амфилохије и Атанасије својим понашањем понизили и обезвредили велики народни протест који су организовали Срби са КиМ у Београду поводом потписивања издајничког Бриселског споразума. Уместо да баце анатему на издајнике, као што је чинио свети владика Николај Жички, они су исмевали црквену службу читајући некакво опело за владу. После тога су наставили са блиским сусретима и дружењима са члановима те исте владе.
Зато, не треба веровати онима који величају учестнике или помагаче у издаји, јер и њихове намере су сличне или исте. Они треба да оду на гроб владике Артемија и да затраже опроштај што су величали издајнике, а њега игнорисали и да почну јавно да износе оно што су одувек знали, да је стуб одбране КиМ био владика Артемије, а Амфилохије и Атанасије да су били саучесници у издаји и једни од главних кривцица за данашње стање у СПЦ. За разлику од њих, искрени родољуб, ратник и велики човек, генерал Божидар Делић увек је истицао значај владике Артемија и био је на његовој сахрани.
Косово и Метохија је Србија и то је аманет Свете Небеске Србије, а сви они који праве компромисе спајајући неспојиво, истину са лажи, попут односа према владици Артемију, свесно или несвесно раде против свог народа!
Учинимо што до нас стоји, остало ће Господ дати!
Упутнице:
[1] Владика Артемије лупа о сто у Белој Кући
[2] Вишеслав Симић: Три успомене на владику Артемија
[3] Екуменисти Амфилохије и Атанасије тражили од Дачића да ухапси владику Артемија
[4] После овог говора владика Артемије је протеран са КиМ
[5] Протеривање владике Артемија из његове Епархије догодило се велико чудо
[6] Да ли се покајао Амфилохије Радовић
[7] Сведочење Косаре Гавриловић
