Толико је тога што треба рећи у ово доба кад се ”испуњава време”, као што се говорило у епохама библијских пошасти, да је тешко одабрати чему посветити посебну пажњу али је најнеопходније започети са најочигледнијом чињеницом:
Некрофилни психопата силује Србију!
Уз то, неопходно је упозорити да се и у Србији, као и у огромном броју држава света, дешава процес ”Глобалне Милошевићизације” – искоришћавања истинске опасности и кризе, њеног намерног појачавања и манипулисања, и бруталног понижавања и покоравања становништва под изговором бриге за народ, док се истовремено стварају идеални услови за потпуну отимачину имовине и свођење већине људских бића на осиромашено, обесправљено, очајно и безнадежно робље које ће, вештом манипулацијом свести, управо у својим поробљивачима видети спаситеље и заштитнике. Морамо се сетити покојног председника Слободана Милошевића и, без обзира на све његове заслуге пред незаконитим, и према Србима суровим и неправедним, хашким судом, подсетити се на оне прве године његове владавине када је лажним зајмовима за Србију, банкарским ”пирамидама”, присилним откупом станова, и обезвређењем, тј. пљачком уштеђевина, нанео много већу штету свим грађанима Србије, а нарочито српском народу, него његови званични непријатељи. Као да су светски лидери помно студирали Милошевићеве методе па их ове 2020. применили на цели свет!
Народ се стрепњом и паником, свесно индукованим од стране власти, присилно и систематично навикава на будућа поновна изненадна проглашења ванредних стања и полицијских сати. Сетимо се да ”полицијски час” долази од средњевековне вечерње наредбе да се ”покрију,” тј. погасе ватре (cuevrefeu) и да утихне живот по насељима како би краљ и господа мирно спавали. Морамо да разумемо да је ово савремено ”гашење ватри” у Србији очајнички покушај лажног цара Вучка Немоћног да себи продужи рок трајања и да још мало ужива у садистичком иживљавању над народом који је све гласнији и јаснији у својој мржњи и нетрпељивости према лудаку који га затире и понижава. Стога је њему неопходно да, не због вируса, већ због сопствене опседнутости собом ПОГАСИ СВАКИ ПЛАМИЧАК СЛОБОДЕ И НАДЕ У СРБИЈИ, и да створи стање у којем ће грађанима Србије, због забране окупљања и изласка из својих ћелија, и страха да се икоме, па и најближим пријатељима, приближи на мање од два метра, бити немогуће организовати икакав смислени отпор и покрет ради ослобођења и повратка у живот достојан човека. Истовремено, ствара се и навика да ће бити неизбежно да се из заједнице уклањају велики бројеви особа, под изговором заразе и неге, и њихово груписање у логоре, под сталним надзором полиције а без могућности општења са онима који остају са друге стране жице. А они срећници који остану са друге стране жице ће са захвалношћу аплаудирати својим тамничарима, верујући безпоговорно у њихову ”струку”, спокојно чекајући да ”врховни командант” пошаље своје послушнике са пакетима који ће одабранима обезбедити пуко преживљавање у тишини и покорности. Уз то, невероватном манипулацијом свести, огромне масе становништва су постале најсавеснији тамничари оне, неолибералном капитализму најнепожељније категорије становништва – пензионерима! Њихови синови и унуци, верујући да то раде из љубави и бриге, држе утамниченима своје претке који су дошли у доба када треба да уживају у плодовима свог деценијског рада а не да буду јурени низ улице ако се усуде да на њих изађу. Али – сетимо се да је ”наш” чувени први неолиберални министар финансија, Млађан Динкић, још пре две деценије пензионере прогласио бескорисним и штетним! Ово је само кулминација те филозофије сатанизма, у којој више није потребно ни плаћати тамничаре и трошити паре на тамнице – сами потомци ће у својим домовима држати своје претке утамниченима, нон-стоп, и то бесплатно! У својој докторској дисертацији (из 2010.), овај аутор је писао о крајњој последици неолибералне приватизације – приватизацији не само човековог тела (нпр. трговина органима на КиМ) већ и човекове личности – да више није господар ни сопственог Сопства већ је и то преузела или држава, а у коначном виду, или нека фирма која ће те послове обављати за државу. Ту је и губитак права и на смрт – јер неко други одлучује ко је болестан, ко ће у логор, у којем ће му се давати нешто о чему нема никакву спознају шта је, и где нико неће моћи да га посети, чак и до тренутка смрти, а после смрти ће тело бити спаљено и сахрањено у масовној гробници, напустивши овај свет без трага и смисла. То већ видимо у Њујорку – престоници Неолиберализма!
Још само да се, као у доба Римског царства, робовима Новог Светског Поретка забрани да и поглед дигну ка Божанском Лицу Императора, па ће процес бити запечаћен Жигом Звери – спасоносном вакцином ”против” вируса који прети да уништи људски род. На своју срамоту и бешчашће, Србија је у 21. веку, као Босна што је пала под Турке у 14, ”шаптом” пала у неофеудализам и непросвећени апсолутизам, иако је била друга земља Европе која је у 19. веку укинула неједнакост и гарантовала слободу живота и кретања свакоме на њеној територији.
То је стање које пред собом видимо – како у Србији, тако и у огромној већини земаља света.
Гледајући уназад видимо пут пред собом
Чувени амерички играч бејзбола и још чувенији лингвистички акробата, Јоги Бера, је рекао: Тешко је пророковати – нарочито о будућности! Ипак, могуће је предвидети и бољи исход ванредног стања за Србију и Србе, надајући се да ће се онај потребан и неопходан број грађана освестити, охрабрити, организовати и укључити у борбу за ослобођење и враћање достојанства животу, и у стварање државе која ће бити институција заштите, помоћи, безбедности и правде, а не буздован у рукама насилника и пљачкаша.
Сетимо се прво неких примера из историје, те Учитељице живота:
”Пепео и сенке смо” – певао је у Одама Хорације – велики песник из доба успостављања тоталитарне диктатуре Римског царства у доба Августа. Џон Драјден га је назвао ”дворским робом истанчаног понашања.” Хорације је чак и оно мало имовине коју је поседовао тестаментом оставио свом господару Августу, иако га је управо тај процес, којим је Август руководио, преображаја Републике слободних и достојанствених грађана у тоталитарну власт Цара над обесправљеним и пониженим поданицима, довео до тога да му буде конфискована велика имовина на југу Италије јер је кукавички, бацивши мач и штит, побегао са бојног поља а онда, покајнички и у понижењу, прихватио амнестију победничког тоталитаристе. Ипак, као што је наведено горе, био је свестан шта постају кукавице и побегуље, и они који се предају и прихвате робовање. Зато нам је и оставио те стихове – као упозорење и наду да у будућности слободни људи неће тако лако и несавесно прихватити робовање и живот у понижењу, па макар то било и у раскоши царског двора.
Да ли ће, по Уставу, Слободни и Достојанствени Грађани Србије то остати или ће се самовољно оковати у ланце и пасти у ропство данашње бледе имитације мешавине Августа, Калигуле, Нерона и Елагабалуса?!
Да ли смо пали толико ниско да је истина о нашој духовној суштини управо оно што смо видели на снимцима забележеним широм света, да, уплашени за своје неумитно окончиве животе, људска бића, суочена са изненадном и непредвиђеном смрћу, од које нема осигурања и спаса, нагрну да, газећи друге и отимајући се са њима, купују папир? Али не папир на којем би исповедили и записали своје грехе пре сусрета са Творцем, или на којем би сиротињи оставили своје богатство, већ онај папир којим у стање пристојности доводе део свог смртног тела након што га напусте коначни исходи задовољења потреба које човека одржавају у животу. После тог лудила грабежи за тоалет папиром по маркетима слободног тржишта широм света остала је хрпа питања која муче наш род људски од најранијих дана – али данас испаде да је најважније да ли ћемо у вечност отићи чисте задњице или чисте савести…
”Страх животу каља образ често,” рече Владика Данило у Горском вијенцу, а то се потврдило и ових недеља када се показало да је огромна већина спремна да окаља образ јер се уплашила за живот, па макар и бедан и бесмислен, и да је спремна да га, понижавајући се још више, у муку и погнуте главе, учини још беднијим и бесмисленијим! Владика Данило рече и ”слабост’ма смо земљи привезани, ништава је, него тврда веза!” Никада се у историји Срба то није потврдило толико као ових последњих недеља, нарочито међу владикама српским – сада очигледно највернијим и најпокорнијим робљем световног Кнеза земаљског Србије! Јер – за разлику од огромне већине ”народних посланика” Скупштине Србије, који су пред собом имали барем онај (незаконити! и противуставни!) Указ Дуофеминума и Унихоминума Гојовић-Брнабић/Вучић – ”владике” су пред собом имале само ”препоруку” Шефове слушкиње Брн-а-бич-ке да ”верске обреде врше без верника” али су је преобратили у Забрану Васкрса – по први пут у историји Срба од преобраћења у хришћанство! И упркос члановима 43. и 202. Устава Србије, и 9. Европске Конвенције о заштити људских права и основних слобода, који гарантују слободу вере и забрањују икакво ограничавање вероисповедања! Патријарх данас највише личи не Христосу, или барем неком трећеразредном свецу, већ Шекспировом Хамлету по својој ненаканивости да ишта одлучи и пресече, иако, као Хамлет што је проповедао глумцима, и он лицемерно попује својој пастви да ”речи ускладе са делима, а дела са речима.” Јасно је да Црквену хијерархију на ту у суштини антихришћанску наредбу није навела љубав према својим овчицама већ нека уцена због безбројних нагомиланих непочистава, али још увек има оних који патријарха правдају старошћу и телесном немоћи. Без обзира на сво дужно сажаљење према старима и немоћнима, морамо да подсетимо да нечија неспособност да умре на време није повод за радост или задовољство, нарочито када је већ увелико дошло до духовно-моралног крепавања!
Уз те апологете ”наших” ”владика” и даље има и превише ”професора Панглоса” (из Волтеровог Кандида) који нас убеђују ”да све што се дешава, дешава се за неко добро” и то ”у најбољем од свих могућих светова,” јер је то ”по Божијем допуштењу,” и да само ”треба имати стрпљења па ће све бити добро.” Видећемо…
Али, док ће то бити у будућности (ако је доживимо!), ми ВИДИМО пред собом харање српске Мадам Дефицит, како су звали Марију Антоанету јер се разбацивала парама Француске. Звали су је и Аустријском слушкињом – што је још једна паралела са тренутном Краљицом Драме (Drama Queen) која хара Србијом. А да јесте Краљица Драме треба само погледати карактеристике такве особе и упоредити их са оним што нажалост видимо свакодневно у реалитију званом Председник у неделу: 1. Мора да буде у средишту пажње; 2. Необуздано бесни; 3. Увек предвиђа најгоре; 4. Увек на све одговара преосећајно и тугаљиво; 5. Привлаче га сукоби и, ако их нема, изазива их; 6. Развлачи сваки сукоб до бесмисла; 7. Обожава да створи ситуацију где ће сви морати да га ишчекују, па да упадне или као спаситељ или као птица злослутница; 8. Највише му годе ванредне ситуације, кризе и несреће, како личне тако, и много више, свеопште – нарочито оне из којих само он, наизглед, може да спасе оне око себе.
Да је Александар Вучић мудар, или барем бистар, сетио би се приче о Мојсију, великом вођи и пророку свог народа, који је директно општио са Богом па је због тога своје лице скривао иза вела, јер би народ попадао мртав кад би угледао то лице које је озарило Присуство Божанско. Овако, шврћкајући се по Србији и Мађарској, и ко зна где све не, без вела, тј. маске, без обзира колико се упирао да народу докаже да је пророк и велики вођа, знамо да га није озарило Лице Божије већ проказала њушка звери којој служи и која је у њега оволике бесове утерала па не може нигде да се скраси већ само шизи пред Богом и народом, разносећи вирус по Србији, скупа са својом огромном свитом чанколизаца и полтрона.
Очигледно је да Александар верује да је Богом-одабран да влада Србијом – и да има много идолопоклоника опчињених његовим изобличењем и неделом. Био је један велики цар Етиопије, баш у доба Немање и Растка, који је добио надимак Лалибела – Пчелокраљ – јер се на његову колевку спустио рој пчела и облио је медом, па су пророковали да ће тако и он, кад одрасте, окупити народ, обновити државу, и донети сласт обиља у своје границе. Код Вучића је јасно да се ништа пророчанско није десило док је био у колевци (осим оног мајчиног испуштања на главу, по његовој јавној исповести) али је очигледно да завређује да буде назван Трутокраљ, по броју трутова који се већ годинама окупљају око његовог престола – а трутови никад ништа привредили нису и на крају их, по закону природе, вредни рој побије ради сопственог опстанка.
С обзиром да је већ устаљено уверење да је Историја учитељица живота, да се подсетимо и неких мудрих речи британске Челичне лејди, српске злотворке, Маргарет Тачер – јер некада и зло може да нас научи мудрости: ”Бити моћан је исто што и бити права дама – ако морате другима да доказујете да то јесте, НИСТЕ!”
Стога, сво ово сиљење и надувавање овог кукавичког копила уметнутог у гнездо славе Србије – у палату симбола Суверености Државе – треба видети очима лејди Тачер: Он то није!
И када се то схвати, исхлапеће та чаролија којом народ држи у ошамућености па ће сви почети да се понашају као људи, опет по науку Тачеркином:
”Обрати пажњу на своје мисли јер ће оне постати дела. Обрати пажњу на дела јер ће она постати навике. Обрати пажњу на навике јер ће оне исковати твој карактер. Негуј свој карактер јер ће он одлучити о твојој судбини.”
А данас је судбоносно доба за КОВАЊЕ НОВЕ И ДУГОРОЧНЕ СУДБИНЕ СРБИЈЕ! Јер – пазите! – прођоше већ силне младости и увенуше безбројне наде да ће се све само од себе решити, и да ће све на крају бити добро, само ако будемо стрпљиви и трпељиви! Већ су одрасла и деца оних који су послушали своје стрпљиве и трпељиве очеве а стање је све горе и горе… Кад нема Гаврила, има ли барем Гавроша да неустрашиво и пун наде подигне заставу слободе и правде?!
Ко је препрека Слободи и Правди?
Наш народ каже: ”Не пада снег да покрије брег већ да свака зверка покаже свој траг.” А Звер то данас веома јасно чини широм Србије! Хвала Богу Истине што се то дешава јер би многи и даље били опчарани лажју и превртљивошћу имена разноразних организација и институција, самопроглашених заштитника слободе и равноправности, и наставили би да верују лажним ауторитетима особа које су, за српске прилике, добро и редовно плаћене да сеју семе раздора и да негују црве сумње који изједају ткиво српског друштвеног бића.
Тако је, на пример, Милан Антонијевић, ДИРЕКТОР ФОНДА ЗА ОТВОРЕНО ДРУШТВО!, јавно нагласио да је ”ово ограничење људских права у складу са људским правима” и да је ”могуће чак и драстичније ограничити слободу кретања.” Да ли је после овога могуће не најурити га у будућности усуди ли се да икоме проповеда лажи својег дијаболичног газде Сороша?!
Да поново поменемо Цркву – уз наглашавање да је то суштинска и незамењива институција и српског народа и српске државе – како бисмо видели какве трагове данас оставља у колективној меморији Срба. Највише подсећају на Његошеве стихове – ”да смрде нечовјештвом,” јер не само да владике забранише литургије и причест, а све зарад бриге за народ, већ ни један респиратор не поклонише болеснима, и не приложише ни цванцик за болнице и за прехрану и лекове заточеним милионима старих и немоћних по Србији! Осим ако не следе оно Христосово учење да док милосрђа чине, ”да би милостиња [њихова] била у тајности”, да ”не зна левица [њихова] шта ради десница [њихова].” Већина верује да, ако то заиста и раде, да то раде тако добро да им треба позавидети на испуњењу ове Господње заповести јер већ деценијама нема доказа о некој великој милостињи те деснице, иако је преобиље доказа о грабежи левице… А сви се сећамо да су ОДЛИКОВАЛИ овог Махнитог, а сад га моле да им допусти да у храмове уђу! А часног Владику Артемија су прогнали и отлучили без основа и суда! Уз све то заборавише на примере светаца – Јована Златоустог и Григорија из Нисе, нпр. – који су лично тешили и помагали губавима, и на дело Светог Саве, који је у манастирима отварао болнице, и то у Законоправилу прописао као једну од основних делатности Цркве! Да ли су читали песме Мануела Филеса у којима описује чудотворна исцељења губе светачком молитвом и самилосним неговањем паћеника?
Ипак, један од најјаснијих примера пада и велеиздаје је бивша и самоукинута председница владе Ана Брнабић јер је свесно и самовољно абдицирала свој уставни положај најглавније особе у извршној власти Србије, незаконито и противправно, велеиздајнички, преневши сву извршну власт на свог ”шефа” – иако је она њему ”шефица,” по Уставу! – па је отишла чак дотле да мења законе и правни поступак само на основу ”шефове молбе.”
На врху погани и безакоња је управо онај који тврди да све ово чини како би се уклонио извор заразе и похаре у Србији – председник државе Александар Вучић. Управо као савремени Едип, трага он за тим УЗРОКОМ, КРИВЦЕМ ЗА ПОШАСТ, али ни он, као што то није видео ни старогрчки Едип, тај први детектив западне литературе, не види да је управо ОН ТАЈ УЗРОК И КРИВАЦ, и да се свака потрага враћа на њега! Едип је, кад је то спознао, у лудилу самоме себи очи ископао! Овај ”наш” лудак још не признаје очигледно – а коме ће очи бити ископане, видећемо!
Ira principis mors est!
”Бес владара доноси смрт!” – речи су надбискупа кантерберијског Вилијама Ворхама. Изрекао их је уплашен Хенријем Осмим када је требало да, као духовник, недужној краљици Каталини Арагонској помогне током процеса незаконитог развода, и, оставивши је на цедилу, писао је папи Клементу Седмом да одобри развод.
Данас Србијом хара још један владар испуњен бесима, и питање се рађа: Хоћемо ли допустити, као што су то учинили кукавни Енглези, да световни владар постане и поглавар Цркве, па да нам следи учење Вучићевих Заповести?! Или ћемо нешто предузети да се обустави ово дивљање и махнитост, и да се свет поврати у стање равнотеже и разума? Да ли ћемо само пасивно чекати да Бог сам све уреди по својој промисли? Ипак, и да се то догоди, питање је да ли би Христос, као во времја оно што је земљом ходио, да данас ходи путима сербским, па да налети на ”врховног команданта” снага земаљских, у Србљу нашао довољно свиња да у њих сатера бесове које би из наследника Хромог изгнао?! И ту би се показало штеточинство власти кнеза земаљског над Србима јер је и оно исконско и државотворно српско занимање – свињогојство – успео да сатре и доведе до издисаја, чак и на рачун свог (и нашег!) искупљења и спасења!
Шта ће тек да погоди пољопривреду Србије кад се оконча овај страх од вируса, и кад празне тезге поново отворених пијаца и астрономске цене увозне хране по маркетима изазову глад у Србији?! Када постане јасно свима да је Вучић, уз све остало што је разорио, довео до краја и уништење СЕЛА, тог исконског друштвеног изворишта и семена скупне културе из које израста државна цивилизација Срба.
”Душа Индије живи у њеним селима” – говорио је Ганди. И намучена душа Србије живи у српским селима, која су готово празна, а прети им насељавање досељеницима из Африке и Азије, како је то обзнанио један од министара Вучићевог великог пријатеља Курца, канцелара аустријског, током једне телевизијске емисије у којој је утешио своје суграђане тврдњом да је са Вучићем потписао споразум да се мигранти из ЕУ населе по српским селима. На шта ће та ”напредна” Србија личити када дође до катастрофалне замене становништва људима друге расе, вере, језика, културе и цивилизације?! А Вучић је, усред тамничења целог народа, 19. марта 2020, за 2028./30. одредио тај ”нулти миграциони салдо” – тј. из Србије ће одлазити исти број Срба оном броју Африканаца и Азијата, углавном муслимана, који ће се у њу усељавати! А за период после 2030. најављује веће усељавање у Србију од исељавања из ње! Ваљда због чињенице да више неће бити никог способног међу Србима за исељавање! Да ли је Вучић намерно заборавио да је СЕЛО наша основа живота, основни снабдевач храном (нарочито релативно јефтином), и последње уточиште градском живљу у случају какве катастрофе.
Вучић ће дотући Србију, не само својом претходном политиком уништења земљорадње, која је само наставак вишедеценијске државне политике свих претходних режима, већ и забраном кретања, тј. евакуације из градова и повратка на вековна огњишта предака – затварањем људи у кавезе станова, у великом постотку потпуно неадекватних за дужи боравак у њима, а још више сигурном осудом на смрт од глади и беде повратком на (како је тај живот описао Маркс у првом поглављу Комунистичког манифеста) ”идиотизам сеоског живота,” животарењем у кавезима градских станова, остављањем села без икакве подршке и заштите од државе, чији је оно темељ.
А да и не помишљамо шта би могло да се деси када завлада општа беда, изнурујућа глад, масовна смртност због недостатка грејања, калорија за одржавање организма и чак и најосновнијих лекова… То су већ визије апокалипсе коју морамо спречити!
И шта сада?!
Има нас који знамо да треба стрпљења и труда да се покупе шљиве и испече добра српска сељачка ”љута” – за разлику од оних који похрле ка отменом ”енглеском” вискију на распродаји у аеродромском ”фри-шопу”; који знамо да укиселимо купус и смотамо сарме, па да их сатима крчамо на тихој ватри за породични ручак – за разлику од оних који поносно ”послуже” ”селфи” имитације неког страног јела које су поручили од бедно плаћеног конобара у неком ”кул” и ”фенси” ресторану; који полако, реч по реч, читамо стотине страница које је неко мудро и брижно исписао пре пар векова како би оставио наук поколењима – за разлику од оних који бескарактерно и као да их бесови гоне, жељни пажње и једноминутне славе, ”куцкају” твитове од стотињак ”карактера” да би на себе скренули пажњу обеснима и безличнима; нас који смо проживели младост ”у своје време” али смо ипак нашли времена и за науку, полако учећи и поштено стичући дипломе – за разлику од оних који оматорели покушавају да вештачки и на силу, неиживљени и вечно жељни, продуже страћену младост након што су купили лажне дипломе на још лажнијим универзитетима од најлажнијих ”професора” и ”ректора”; нас који смо деценијама, вредно и брижно, радили и зарађивали, и помагали и своје и непознате у невољи, и ”изградили каријере” – за разлику од оних који су у дивљачком налету дивљег америчког неолибералног капитализма искористили урушавање државе и друштва, без дана истинског рада и стваралаштва, за експресну и бахату, јавну и бескрупулозну пљачку не само сопствене државе и народа него, неразумно и малоумно!, и сопствене деце, и који данас као ”угледни бизнисмени”, заједно са ”докторима и министрима” стрепе од сутрашњице јер изгледа да је прошао ”њихов тренутак” и да коначно долази ”Наше Време”!
Присетите се како су за власти ”комуниста” ”другови” често говорили да ”није тренутак” за промене, а да су нас наши стари тешили да ће ”доћи наше време.”
Изгледа да се, као што каже Свето Писмо, ”испунило време” и да се смењују светови…
Да не би пропустили ову јединствену прилику, када лаж и зло луде и стрепе, морамо бити спремни да:
Да подстакнемо оно осморо доследних народних посланика да храбро прогласе Нову Истинску Скупштину, као на почетку Француске револуције – па да пониште НЕЗАКОНИТО И ПРОТИВУСТАВНО ванредно стање”, забране ”полицијске сате”, и прогласе да СВИ САУЧЕСНИЦИ У ТОЈ ВЕЛЕИЗДАЈИ МОРАЈУ ДА БУДУ КАЖЊЕНИ, а нарочито троје врхунских криминалаца и велеиздајника – који су себе сами сменили управо давањем себи неограничене моћи! – бившег председника, а сада узурпатора, Александра Вучића; бивше председнице владе, а сада самосмењене саучеснице у велеиздаји (која сама унижава положај који јој Уставом припада и назива ”шефом” оног којем је она ”шефица”; као и највеће велеиздајнице и поништавача суверености народа и грађана Србије, бивше председнице најурене Народне Скупштине, те најврхунскије гране власти државе Србије, Маје Гојковић!
Следећи корак би био да, с обзиром на ауто-аболицију председника, распишу Изборе за Уставотворну Скупштину и направе ПРИВРЕМЕНУ ПРЕЛАЗНУ НЕСТРАНАЧКУ ВЛАДУ СТРУЧЊАКА ИЗ СВИХ СРПСКИХ ЗЕМАЉА БАЛКАНА И ИЗ ГЛОБАЛНОГ СРПСКОГ РАСЕЈАЊА да би се Србија као жар-птица поново родила из ове велеиздајом изазване пропасти и расула!
Да се допусти, по принципима владајућег неолиберализма и законима тзв. слободног тржишта, да пропадну све банке, а нарочито стране, како би се грађани спасили дужничког ропства и како би им се омогућило да својим радом поврате финансијску снагу и лично самопоуздање ради почетка обнове Србије. Истовремено држава Србија мора да искористи свој суверенитет, нарочито у области финансија, да успостави нови унутрашњи финансијски систем којим ће обезбедити поравнање рачуна унутар државе и међународну солвентност. Уз то, мора се извршити повратак опљачкане вредности у државни трезор, чиме ће се осигурати међународни углед на тржишту новца и стабилност новог финансијског поретка.
Прогласити нову државну економско-финансијску развојну политику засновану не на принципима бившег система који је изнутра изјео самог себе, и не на вери у тзв. одрживи развој, јер је то лаж с обзиром да досадашњи систем прождире не само ресурсе већ и људе, и претвара у отпадак све што му у том тренутку није по укусу. Србији је потребан систем регенерације који ће успоставити односе финансијске испомоћи између државе и народа, и економију обнављања унутрашњих ресурса уз отвореност спољашњим факторима када се стручно успостави закључак да су дугорочно корисни Србији и народу.
Обустава контакта са ЕУ до успостављања односа равноправности учесника.
Да се НАТО представници удаље из Војске Србије и свих институција ВС, а да Држава испуни све обавезе према Ратним Ветеранима ВС, и ода им јавну почаст.
Полицији и службама безбедности осигурати улогу заштитиника Народа и Државе а не слугу појединаца и гарантора издаје.
Прекид контакта са албанским криминалцима да би Албанци одабрали достојне преговараче са државом Србијом и Српским Народом.
Објава Јавног Дуга РС, и потписника Задуживања у име Народа и Државе.
Строго поштовање Уставних Надлежности нових чинилаца све 3 гране власти, а да НАРОДУ поднесу јавне личне оставке до будуће процене деловања.
Да НИКО од БИВШИХ не може одмах да се врати на власт, и да се јавно прогласе неважећим њихова већ почињена кршења Устава, и да се јавно и јасно изјасне о КиМ, тј. досадашњем Уставу на основу којег су требали да делују.
Да БИВШИ дају јавне и писмене гаранције да ће се подвргнути преиспитивању противуставног и криминалног деловања док су били чиниоци власти.
Да сви преговори/договори морају да буду на једном месту, јавни, снимани и емитовани уживо (на интернету), и само такви важећи (на Ћирилици!).
Да се успостави Привремено Тројно Председништво – и да се придржавају Уставних надлежности Председника.
Да се позове Међународна помоћна надзорна група из осведочено пријатељских нација за састављање Владе Државног Спаса – чланови: Русија и Кина, као и друге пријатељске чланице УН.
Да се закаже Уставотворна Скупштина, и да до ње управља Влада државног спаса која ће организовати слободне и равноправне изборе за Уставотворну Скупштину, на којима ће кандидати бити појединци а не странке.
Да половина Владе морају да буду жене, четвртина из дијаспоре, и процентуално националне мањине (по попису). Да се успостави привремено двојство – два председника владе: мушко и женско, из матице и из дијаспоре – и неважност одлука без заједништва и надзора деловања.
Нови изборни систем:
Глас да имају сви држављани, свуда у свету, и директно гласање за особу а не за странку.
Лична одговорност посланика гласачима који имају право опозива.
Да се успостави Тродомна Скупштина:
1. Дом Држављана, 2. Дом Области, и 3. Дом Народа
1. директно биран посланик изборне јединице у Републици Србији (финансиран из пореза у Србији), који би се бавио питањима која се тичу грађана, тј. становника Србије без обзира на националност или веру;
2. посланик територијалне јединице Републике Србије и Срба из региона Дијаспоре (финансиран о трошку региона из којег би долазили ти представници), који би се бавио питањима која се тичу децентрализације (дебеоградизације) и развоја тих области, нарочито оних економско-финансијских. То би био добар форум и за представљање и разматрање проблема Срба који живе ван граница данашње Србије али су вековима живели као саставни део српског народа – могли би се разматрати регионални пројекти на основама европских и светских правила прекограничне сарадње држава и народа;
3. посланик организованог Народа који живи у Републици Србији (финансиран о трошку тог народа), где би се представљала и разматрала питања у вези са културолошким и политичким проблемима и развојем тих нација (укључујући и српску) а која се не тичу питања која су у домену грађанских и економских права грађана Србије – то би се решавало у Дому држављана.
Растерећење Београда од пренасељености и гомилања државних институција, и њихово равноправно пресељење у различите области Републике – и тиме обезбеђивање не само јачег осећаја припадности једној држави већ и обезбеђивањем послова широм земље а не само у једном граду, као и унапређење путева и опште инфраструктуре на тај начин.
Уз све ове државотворне пројекте треба захтевати и извршити темељно чишћење и реформу не само Српске Православне Цркве већ и Српске Академије Наука и Уметности – те две темељне институције Србије и српског народа чије исправно функционисање је неопходно за оздрављење и опстанак и државе и народа.
И на крају – да се изгласа Закон о невладиним организацијама (нарочито оним које се баве политичким питањима Србије) који би обезбедио најстрожи надзор над оним финансираним из иностранства, нарочито из непријатељских држава, с обзиром да су се показале и доказале не као заштитнице права и слобода већ као апологете понижавања и поробљавања грађана Србије током периода најочигледнијег кршења истих од стране функционера државе Србије.
Ово би били само неки од предлога и идеја, које треба разрадити и проширити!
др Вишеслав Симић – професор државне управе и стратегије – Мексико
