Нешто више од месец дана после лажних „избора“, начин како је тај догађај протекао намеће низ дијагностичких закључака о политичком стању ствари у Србији. Ти закључци махом су обесхрабрујући у односу на политичке прилике и способност српског друштва да аутономно решава задатке који се пред њиме налазе.
Међу тим задацима главни су ослобођење српског народа и суверенизација српске државе. На очигледно лажним па затим бестидно кривотвореним „изборима“ поред широког спектра политичких актера, укључујући и наводно „опозиционе,“ учествовао је и велики број обманутих, поткупљених и необавештених грађана, што је овој фарси дало привид легитимности. Накнадни протести против изборне преваре били су кратког даха, непринципијелни и под диригентском палицом страних служби. Циљ страног фактора, као и увек, није да обезбеди услове за испољавање аутентичне воље бирача нити да на било какав начин допринесе побољшању положаја српског народа, него да вештим манипулисањем локалних пиона постојећу ситуацију искористи за унапређивање својих интереса. Укратко, то се своди на вршење дозираног притиска на режим комбинацијом контролисаних уличних буна и претњом истраге у режији страних чинилаца. Ти притисци пажљиво су подешени да буду осетни, али не претерани. Њихов циљ је да се убрза потпуно одрицање од Косова и извршење неколико других налога које се режим обавезао да испуни. После тога биће смењен помоћу дворског пуча, а не организованом акцијом очајног али обезглављеног народа, да би затим следећа колаборантска гарнитура била постављена на његово место.
У нездравом политичком амбијенту Србије упада у очи, упркос постојању и деловању бројних политичких странака, покрета и група, да свеобухватне платформе за подизање државе и оздрављење друштва нема. Институт Арчибалд Рајс зато представља елементе минималне платформе без чега је поновни „Васкрс Државе Српске“ у данашњим условима незамислив, неизводљив и илузоран.
[1] Српска напредна странка проглашава се удруженим злочиначким подухватом против државе, распушта се и ставља ван закона. Сва њена покретна и непокретна имовина прелази у својину државе. Сходно поступку примењеном на Нирнбершким суђењима после Другог светског рата, њени припадници се деле у три групе ради ефикаснијег кривичног процесуирања и одмеравања затворске, новчане или друге врсте казне за противдржавну делатност. Категорија А се састоји из носилаца највиших управних функција који су осмишљали и наређивали спровођење политике којом су оштетили државу и друштво. Њима ће бити суђено у складу са законским прописима на снази у време извршења кривичних дела која им се стављају на терет. Категорија Б обухвата управно особље средњег ранга чија се делатност састоји у спровођењу антидржавне политике и примени других противзаконитих мера које је осмислила и наредила група из категорије А. Категорија В се састоји из обичних чланова ове криминалне организације који нису били на положајима извршне власти, али су јој пришли из опортунистичких и коруптивних разлога, чиме су допринели штети нанетој српском народу и држави. Ова последња категорија биће кажњена углавном новчаном глобом и лишавањем грађанских права на одређени временски рок.
[2] Да би се створили услови за слободно и поштено испољавање народне воље, суспендују се избори на свим нивоима док бирачки спискови не буду очишћени од фиктивних и преминулих бирача и док се не спроведе поновна регистрација грађана са правом гласа.
[3] Обуставља се рад свих политичких странака и удружења док се не обезбеде неопходни услови за гласање, што ће бити након конституисања и окончања рада Уставотворне скупштине, када ће нацрт новог државног устава бити понуђен грађанима са активним правом гласа на референдумско изјашњавање.
[4] Да би се могло приступити коначном решавању питања државног уређења, укидају се и проглашавају ништавним уставноправна решења које је насилно и противзаконито наметнула Комунистичка партија у процесу илегалног захвата власти током и непосредно после Другог светског рата. Успостављање републиканског државног уређења, без обзира на накнадна подешавања, поништава се. Признаје се потенцијална могућност за обнављање монархијског система, утемељеног у свести и традицији српског народа, силом онемогућеног да настави своје законито постојање. Решења у вези са начином како ће монархистички поредак бити васпостављен и на каквим принципима предложиће Уставотворна скупштина, а грађани ће се на њих изјаснити после јавне расправе.
[5] Да би из нормативне сфере трагови тоталитарног система у највећој могућој мери били уклоњени, формираће се комисија која ће преиспитати све законске прописе, мере и уговоре донете или закључене од стране илегалних власти од 1945. до данас, и ставити ван снаге све за шта се буде нашло да је штетно по државне и националне интересе.
[6] Тековине либерално-капиталистичке државе, наметнуте обманом и злоупотребом масовног политичког неискуства народа, укидају се. Природна и минерална богатства припадају народу, неотуђива су и њима управља држава на општу корист. Здравствена нега и образовање су бесплатни и доступни свима. Држава кредитима и другим подстицајима модернизује и јача пољопривреду и штити је од нелојалне конкуренције. Слободни и независни синдикати заступају права радника и осталих слојева запосленог становништва, што је дефинисано договором између послодавца и представника синдикалних удружења.
[7] Декретом се уводи начело damnatio memoriae којим се из званичне евиденције бришу носиоци јавних функција од насилног рушења правног поретка од 1945. до данас. За тај временски период сматраће се да су места са којих су те функције биле обављане упражњена.
[8] Формираће се комисија за повраћај противзаконито присвојене државне и друштвене имовине која ће бити снабдевена широким истражним и управним овлашћењима. Комисија ће као резултат своје истражне делатности саставити списак лица која су злоупотребом службеног положаја или помоћу приватних веза присвајала државну или друштвену имовину. Покретна и непокретна имовина која се води на име тих лица биће заплењена у корист државе, а против њих ће за незаконито богаћење бити покренут кривични поступак са оборивом претпоставком кривице. У оквиру тог поступка окривљеним лицима биће пружена могућност да докажу да су заплењену имовину стекли на законит начин, а у случају да у томе не успеју одузима им се.
[9] Српска православна црква има посебан статус као духовни и морални стожер заједнице и чувар српског идентитета. Друге верске заједнице ће, у кругу својих следбеника, слободно исповедати своје култове. Држава ће подстицати Српску православну цркву да обновом канонског поретка и догматског правоверја у редовима своје јерархије и пастве превазиђе споља изазване поделе и да из свог јерархијског састава духовно недорасле архијереје удаљи и замени их достојнима.
[10] Састав Владе Србије биће допуњен ресором Министарство за окупиране територије преко којег ће се формулисати и примењивати начела државне политике у односу на Косово и Метохију и друге насилно отргнуте српске области. Биће основано такође Министарство за везу са српским расејањем, преко којег ће се неговати и јачати односи између српске државе и њених установа са Србима широм света.
[11] Поред Српске православне цркве, са увођењем војног рока и успостављањем култа војничке славе, српска војска је други темељ политике националне безбедности. Српска војска ће бити професионална, буџетски обезбеђена и гајиће традиције родољубља.
[12] Србија ће водити спољну и безбедносну политику која је заснована на начелу мултиполарности и добрим односима са свим државама које јој нису непријатељске, али са преференцијалним избором у корист посебно блиских односа са Русијом и земљама и савезима који сарађују са њом на међународном плану.
Наведени елементи представљају програмски минимум без чега је немогућ државни и национални препород Србије и неизводљиво њено извлачење из канџи унутрашњих и иностраних тлачитеља и уништитеља. Овим тезама могао би се додати још велики број у истом духу. Свакоме ко је способан да политички мисли то је очигледно. Међутим, у време лажне „кампање“ која је претходила лажним „изборима“ нико се од учесника није дотакао ниједне од ових тема.
То није зато што су политички невешти. То је зато што су у намештеној политичкој утакмици у Србији сви учесници играчи у истом тиму, уједињени заједничким интересом да се одржи постојеће стање.
Они су сви део система, нико од њих није изван система.
