Хоће ли слобода умети да пева,
Као што су сужњи певали о њој?Бранко Миљковић
Зашто позивам студенте на опрез? Зато што сам пре више од 30 година, као верујући студент одрастао у антикомунистичкој православној породици, био уверен да ће све бити добро само да се отарасимо „комуњаре“ Милошевића. Касније сам горко плакао и исповедао грех, схвативши да је „комуњара Милошевић“ био државник са великим „Д“ у односу на прозападну олош која је преузела власт. И држи је у доброј мери до данашњег дана. Несумњиво да је и тада, као и данас, огроман број студената желео најбоље, био патриотски орјентисан али на власт су заселе хуље много горе од Милошевићевих, бедни соросоиди који би за тридесет сребрњака продали и рођену мајку. Још увек имам осећај да је тај мој накнадни плач закаснио, попут „плача на рекама вавилонским“.
Радећи на књизи о Цару Николају, схватио сам да је масонска Фебруарска револуција 1917. године била у ствари прва „обојена револуција“ и та матрица се користи до данашњег дана. Многе либералне присталице белогардејаца су после пада монархије у Фебруарској револуцији биле згрануте када су плодове њихових безумних протеста преузели бољшевици и у Русији после Октобарске револуције завели незапамћен крвави терор. И потом „плакали на рекама вавилонским“ попут мене када сам пред Скупштином Србије плакао покрај ковчега Слободана Милошевића кога сатанисти уморише у Хагу, молећи Бога да ми опрости што сам подржавао долазак на власт – како се испоставило – гомиле велеиздајника.
Последњи сам који би жалио због одласка ове корумпиране власти, лично сам остао без посла када је на захтев АВ-а укинут дивни руско-србски ресурс Фонд стратешке културе за који сам радио скоро деценију. И због одбијања да се приклоним корумпираној власти, од тада ми је недоступно парче хлеба чак и у „руским“ медијима у Србији, упркос преко 60 преведених књига и неколико хиљада текстова са руског језика. Али сам слободан човек и никада се не бих одрекао тог богатства слободе које ми је даровало сиромаштво.
Читалац ће се после ових речи вероватно запитати у чему је онда проблем, зашто подршка студентима није безрезервна? Уместо одговора, постављам неколико питања.
Како је могуће верујућем православном човеку безрезервно подржати нешто што безрезервно подржавају сви најамнички соросоидни медији у Србији?
Како је могуће истом подржати нешто што безрезервно подржавају евроунијати окупљени око ПроГласа?
Како истински а не номинални православац да подржи безрезервно нешто што и епископ Григорије Дурић безрезервно подржава?
Како безрезервно подржати нешто што безрезервно подржава папин кардинал Немет?
Дакле, не ради се овде само о личности Александра Вучића, овај несрећник је пре него што је Тонија Блера унајмио за саветника морао да зна да су са Западом „тикве садили“ и Моамер Гадафи и Садам Хусеин и Зоран Ђинђић и исти Слободан Милошевић… И све су их западни синови пакла немилосрдно убили. Неко ко у Србији уводи содомију као норму, не може завршити другачије него на сметлишту историје. Овде се ради о нечем другом, све је урадио што су тражили од њега осим једног, није направио од Србије Анти Русију као Зеленски од Украјине. Због тога све друго слугерањство пада у воду за западне газде. Руше га британске службе, а саветника Блера нигде нема.
О томе се ради, Запад жели потпуну промену нашег духовног кода, нашег православног координатног система, жели пошто-пото да и Србија постане Анти Русија. Знам да то не жели огроман број студената који протестују, али евроунијатску власт нису желели ни студенти који су рушили Милошевића уз свесрдну помоћ Соросових фондова. Крваву бољшевичку Русију нису желели ни многи од оних који срушише православну монархију у Фебруарској револуцији. Евроунијатима су студенти потребни само због мобилизације народа како би када преузму власт – од Србије направили антирусију.
Само будале могу рећи да не може бити горе. Наравно да може бити горе, и то много горе. Будале су говориле на украјинском Мајдану 2014. године да не може бити горе. Каква је ситуација у Украјини после 10 година од Мајдана? Исте протуве у медијима које су тада подржавале Мајдан, подржавају данас и Вас драги студенти. Количина мржње према свему благочестивом у српској прошлости и садашњости, која избија из данашње другосрбијанске смердјаковштине, једноставно је запањујућа.
Да, управо слуга Смердјаков на једном месту у роману Браћа Карамазови расуђује идентично нашим другосрбијанцима или евроунијатима, свеједно како их зовемо. У тренуцима велике опасности за отаџбину, слуга Смердјаков каже: „Ја мрзим сву Русију… ја не само да не желим бити војни хусар, него напротив, желим уништење свих војника…“. На питање: „А шта када дође непријатељ, ко ће нас штитити?”, Смердјаков одговара: „Дванаесте године био је велики поход императора француског, Наполеона Првог, на Русију и било би добро да су нас тада покорили сами Французи: паметна нација би покорила веома глупу и присајединила би је себи. Тада би био потпуно другачији поредак“.
Дакле, Смердјаков је представљао први књижевни лик велике руске књижевности, који је проповедао право на бешчашће. Данас се српски евроунијати поносе својим бешчашћем. Јасно је да Смердјаков због свог атеизма не може да схвати смисао руске историје и да Достојевски осликава погубан дух „смердјаковштине“ тако карактеристичан не само за тадашње него и савремене руске либерале, па тако и за наше „другосрбијанце“ или „евроунијате“. Јасно је да се ради о отпадницима од вере и нације који су заражени духом слуге Смердјакова.
Озбиљан политички пројекат је немогућ без религиозног духа. Светосавски дух, а не дух смердјаковштине, може спасити Србију. Стога будите опрезни драги студенти, млад човек је дужан да се бори за Слободу и Истину, али не заборављајте на мудро питање србског песника Бранка Миљковића са почетка текста. Јер ако плодове Ваше борбе преузму људи смердјаковског духа, Ваши протести ће донети много више штете него користи.
Извор: Стање Ствари
