Елон Маск, enfant terrible глобалистичке врхушке, не престаје да нас забезекне. На недавном скупу Г20 у Индонезији, објавио је ничим изазван да „ћемо се сусрести са ванземаљским цивилизацијама или цивилизацијама које постоје већ милионима година.“ Ова бизарна изјава саопштена је у одговарајућем мистичном амбијенту, са окултном кристалном лоптом у првом плану, док је Маск седео у помрчини обучен у традиционалну индонежанску батик кошуљу окружен свећама, нудећи своју „визију“ о будућности.
Није саопштено да ли је ико од присутних Маску поставио очигледно питање: шта њега квалификује да се изјашњава о таквим стварима? Откуд он то зна? Када је реч о његовим квалификацијама, информација о Масковом образовању и осведоченим животним достигнућима крајње је оскудна, ако оставимо по страни познату причу о његовом наглом, необјашњивом и спектакуларном богаћењу, слично „успешном успону“ магната који су се наједном и ниоткуда појавили у Русији 1990-их година.
У оно мало биографских података о Маску који нам јесу на располагању помиње се да је млади геније у настанку своју прву видео игрицу креирао већ са непуних дванаест година. Али што се тиче формалног образовања, стоји да је Маск на Државном универзитету Пенсилваније 1997. године дипломирао „из физике и економских наука.“ Свестрани учењак Маск затим је уписао више студије из физике на Станфордском универзитету, али их је напустио после само два дана зато што је „сматрао да интернет пружа много веће могућности за мењање друштва од бављења физиком.“
Ко је Маска опуномоћио да мења друштво и према каквом програму, то је већ друго питање.
Сувишно је истицати да Елон Маск није једини истакнути савременик који огромне количине новца и чувење стратешки користи „да би мењао друштво.“ Ноторни Бил Гејтс још један је познати пример исте врсте. У погледу стручности, сличности између њих двојице су фрапантне. Као Маск, ни Гејтс нема никакво солидно образовање нити стручност из било које области. Њега би некада у Америци са дозом ниподаштавања назвали (а у Гејтсовом случају то је и буквално тачно) пропали ђак гимназије (high school dropout). Као Маск, и Гејтс је петљао са компјутерском технологијом од својих раних дана. Међутим, нема доказа да је при томе стекао стручност или овладао знањем из било чега, радило се о медицини, еугеници, фармакологији, или било којој другој области у коју се мешао циљано усмеравајући огромна финансијска средстава која су му била стављена на располагање. Уствари, поред осведоченог талента да из личног користољубља насамари пословне ортаке, није познато да је у иједној делатности којом се бавио Гејтс ишта посебно сопственом, некупљеном памећу остварио.
У „друштву спектакла,“ у шта се претворио колективни Запад, Ким Кардашиан, Анџелина Џоли и њима подобни су врховни узори и ауторитети. Фасцинирани конзументи њихових којештарија исувише су дезоријентисани да од својих идола потраже доказе знања и умећа, без обзира на то да ли се ради о холивудским старлетама или богатим тајкунима и наводним „филантропима“ који своју унутрашњу пустош попуњавају изводећи експерименте из друштвеног инжењеринга. У западном неолибералном друштву појам ауторитета у широком смислу доживео је потпуни слом. У том друштву јевтина слава и неограничене количине новца довољни су да сваког ко то има квалификује да соли памет на било коју тему.
И док никоговићи као Бил Гејтс успешно поткупљују медије и друге утицајне установе да пропагирају њихове будалаштине, у таквом друштву угледни стручњак и специјалиста као др. Петер Макала је прогоњен а лекарска лиценца му је одузета зато што се чврсто држи етике своје струке и одбија да фалсификује научне чињенице да би се додворио пребогатом варалици.
Жалосна стварност западних друштава је то да у њима данас по главним питањима тон дају и преовлађујући наратив обликују шарлатани, самопостављени лажни ауторитети и самозванци. Када говоре преваранти и стручњаци за лажно представљање сорте Маска и Гејтса, необавештена и распамећена јавност сваку њихову реч са еланом гута. Шарлатани лако утичу на умове и усмеравају кретања у свим главним сферама живота. И то не само у свету естраде и забаве, одакле се још одавно врши кварење обичаја и морала, већ такође и у свету политике, gekaufte или плаћеног новинарства, науке, декадентне уметности и лажне учености сваке врсте.
Занимљиво питање о дометима стварне моћи ових варалица можемо за сада оставити по страни. Руски социолог Андреј Фурсов на ово питање одговара опаском коју увек треба држати на уму, да ако сте за некога чули и ако вам је његово име познато то највероватније значи да тај није озбиљан играч већ је нечија марионета. Он је фигура иза кога се крију прави творци и покретачи догађаја, они који вуку конце и стварно се питају. Али било да делују као нечија продужена рука или – што је најмање вероватно – као независни актери, чега год се дотакли, ови опасни преваранти, људи упитног интегритета и мутних биографија, и даље чине огромну штету.
У вези са овим, довољно је споменути Џорџа Сороша, прототипа поменуте двојице, циничног издајника сопственог народа и вољног сарадника његових душмана, бескрупулозног манипулатора финасијских тржишта који је бездушно 1997. године ојадио милионе житеља Југоисточне Азије уз психопатско саопштење да је његов циљ да заради новац, а не да брине о добробити својих жртава. Сорошева преварантски названа Фондација за отворено друштво у већини земаља света делује као центар за роварење па је због тога у многим земљама забрањена и протерана.
Опаку методологију друштвеног инжењеринга коју је усавршио Сорош, Гејтс и Маск успешно примењују, сваки на свој начин. Пошто је попут Сороша, поткупивши медије да га лажно представљају, себи приуштио звучну титулу „филантропа,“ Бил Гејтс упумпава стотине милиона долара у разне нечовечне пројекте. Да поменемо само неколико: вештачко гашење сунца, масовна стерилизација Африканаца прерушена у дељење бесплатних вакцина, проивзаконити медицински експерименти провођени над необавештеним индијским фармерима и упоран рад на смањењу светског становништва, са нескривеним циљем физичког уништења неколико милијарди „сувишних“ житеља Земље. Ради се, нема шта, о врло амбициозном пропалом гимназијалцу, а поврх тога о његовим филантропским склоностима боље и да не говоримо!
Када је недавно један од водећих државника данашњице за западну елиту рекао да је по свом надахнућу „сатанистичка“, чини се да уопште није претеривао.
Попут својих колега Сороша и Гејтса, и Елон Маск позамашне количине новца штампане без покрића које је однекуд добио користи да се безобзирно меша у све и свашта, од организовања државних удара, као у Боливији не би ли се докопао њених литијумских сировина, до убацивања у сукоб у Украјини помоћу сателитске технологије коју контролише, па до – као што смо напред навели – избезумљивања лаковерне јавности бесмислицама о наводним ванземаљцима.
Вероватно у незнању, у обраћању на састанку Г20 Маск се дотакао једног важног учења православне есхатологије, да ће, на крају времена, долазак лажног месије и лажно спасење које он доноси објавити демони у обличју ванземаљаца. У вези са тиме, св. Гаврило Ургебадзе Грузијски земљанима је упутио следеће упозорење које би Маск и сви који га лакомислено прате требало пажњиво да размотре пре него што покушају да друге увуку у своје погубне мреже:
„Када буде дошло Антихристово време, најјаче искушење ће бити очекивање спасења из космоса, од човеколиких ванземаљаца који ће уствари бити демони. Треба избегавати подизање погледа ка небу јер би могли постати жртве преваре која ће нас упропастити.“
Пошто је изгубило свој морални, интелектуални и духовни компас, западно човечанство тешко да ће успети да избегне пропаст уколико настави да следи опасне шарлатане који су узурпирали главна места на јавној позорници њиховог умирућег света.
