Поново постављамо овај текст који је био објављен у новембру 2021. године зато што је актуелан као да је данас писан. Независност од временског тренутка је одлика добре аналитике.
Не само за психички растројену особу која управља Србијом него још више за цео српски народ, недавни састанак у Вашингтону између вођа контролисане „опозиције“ и високих званичника САД врло је лоша вест. Порука непомјанику је мене мене текел упарсин (Дан. 5:26-28), да му се замена припрема и да ће ускоро бити најурен на исти манипулативан начин као што је био постављен. Али порука коју ово зборовање упућује српском народу много је значајнија и озбиљнија. Та порука гласи да српски народ не располаже никаквом организованом, политички довољно моћном снагом да у његово име говори, ради у његовом интересу и преузме управу у држави. Народ је пуки посматрач, док страни фактор скида и поставља своје гарнитуре, за које сматра да су му тренутно најпослушније и најподобније.
Рецимо отворено оно на шта палета постојећих „политичких опција“ недвосмислено указује. Српском народу није дозвољено да бира вође који су му одани и надахнути српском националном идејом. Свако ко би јавно показао склоности такве врсте претрпео би немилосрдан прогон и брутално би био искључен из јавног живота. Сваки покрет који би истакао такав програм одмах би био паралисан и уништен. Српски народ је зато лишен природног вођства пониклог из својих редова. Никога нема коме би он могао да поверује и ко би ишта могао да му објасни. Збрка, опасне илузије и слуђеност најочигледнијим лажима неизбежне су последице таквог стања.
Нажалост, то се не односи само на Србе, него и на већину преосталог света.
Свакоме ко трезвено мисли и разумно посматра савремена кретања јасно је да је ово матрица која преовлађује у читавом свету. Лажна пандемија је најсвежији доказ да се државама управља не по формално важећим правилима него преко дискретних канала који су пуку готово невидљиви, којима се задаци преносе марионетама у чијим је рукама само привидна власт. Од њих се очекује да у сатрапијама које су им додељене наређења прецизно и беспоговорно спроводе.
Судбина петорице лидера разних земаља, који су вероватно помислили да својим државама стварно управљају па су покушали да се баве пандемијским мерама на своју руку, а не по директиви, јасно о томе говори. Они су данас сви до једног мртви.
Пандемија и све насилнички наметане лажи у вези са њом најубедљивији је лакмус тест беспомоћности светског становништва и одлучности мале али савршено увезане групе конспиратора да изврше светски државни удар, бесповратно уграбивши апсолутну власт над целим човечанством. О мотивима и идеологији тих завереника можемо само да нагађамо, мада имамо довољно индиција да разборито посумњамо у њихово сатанистичко надахнуће, што иде много даље од финансијске добити (мада ни тај чинилац није занемарљив) или просте воље за моћ. Зар један од високих посвећеника у дубинске тајне те злокобне камариле која вековима и поколењима марљиво у своје руке прикупља све конце и полуге глобалне власти, Леон Троцки, није знаковито изјавио: „Наша највећа предност је у томе што наши противници могу само да нагађају о нашим коначним циљевима“?
Моћ глобалне камариле која из својих невидљивих центара обликује свест, односе и судбину милијарди људи на земљи, и кроз бунцања својих жречева попут Жака Аталија и Клауса Шваба човечанству припрема суморну будућност, заиста је импозантна и на махове чини се непобедивом, бар онима који нису са разумевањем прочитали последња поглавља Апокалипсе св. Јована Богослова.
Понашање ове камариле обележава цинично гажење воље грађана чијим животима њихове марионете управљају. Механизам владања као да грађани не постоје прецизно је у својим бројним наступима описао римокатолички надбискуп Карло Мариа Вигано. Ни у Србији ни у осталим земљама које су под влашћу ове самозване елите у чијим рукама је сконцентрисана политичка, финансијска и економска моћ на целој планети, и њених локалних извршитеља, на протесте и комешање грађана не обраћа се никаква пажња. На изглед незауставиво, спроводи се програм преобликовања не само света него и самога човека, без упита милијарди људи који би морали да трпе последице тих насилно наметнутих експеримената, па чак и без њиховог знања. Појединости тог програма не откривају се непосвећенима, чији се животи до непрепознатљивости мењају или тачније – обогаљују, а то је управо у духу наведене изјаве Лава Троцкога.
Друга карактеристика њиховог понашања је агресивно наметање лажи у најразноврснијим облицима, под условима гвоздене контроле над средствима масовног информисања и протока информација од јавног значаја.
Пандемијски наратив, који је тренутно њихова кључна алатка за програмирано разарање, изазивањем неизвесности и утеривањем страха од фантомске пошасти, свих вековних темеља живота и друштвених односа примерених човеку као боголиком бићу, упркос готово тоталитарној контроли, пред нашим очима се распао. Сада са сигурношћу знамо да је сценарио за текуће догађаје планиран најмање десет година уназад и можемо тачно препознати след корака који су претходили званичном објављивању „пандемије,“ пре скоро две године. У својим беспрекорним анализама, професор Мишел Чосудовски је тај редослед потеза, брижљиво скриван од јавности, убедљиво обелоданио. Други врстни познаваоци ове материје додатно су раскринкали праву и у великој мери смртоносну агенду која се оцртава иза наметања доказано штетних, непроверених супстанци лажно названих вакцинама. Иза наводне бриге о људском здрављу лебде све очигледнији геноцидни програм планетарне депопулације и намерно изазивање слома светског привредног система, што ће додатно упропастити животе милијарди беспомоћних људи, којима се пресуђује из непознатих центара моћи.
Безобзирне обмане у вези са природом и учинком лажних „вакцина,“ уствари препарата за генетско модификовање и биолошко деградирање људске врсте, разоткривају чак и званичне статистике.
Из евиденције Светске здравствене организације види се да су такозване „ковид вакцине,“ у двогодишњем периоду 2020. – 2021, нанеле скоро два и по милиона „нежељених последица,“ док све остале вакцине укупно, за неколико деценија примене, у тој рубрици заостају далеко иза њих. СЗО не даје пресек нежељених последица, из разумљивих разлога да се не би изазвала паника и појачало опште неповерење у наводне „вакцине,“ али из других извора, као што је Европска агенција за лекове, добијамо језиве податке о не само 1,163.356 нежељених реакција већ и о 30,551 смртних случајева, и то само у Европи, од убризгавања ових препарата непознатог састава маскираних у вакцине. За Сједињене Државе статистике су подједнако застрашујуће, најмање 48,465 пријављених смртних исхода, с тим што се зна да се систему Ваерс пријављује највише пет одсто смртних исхода повезаних са примањем „вакцине,“ што значи да се права цифра највероватније креће у знатно већим оквирима.
Зато уопште није чудо што је америчка Федерална агенција за лекове, која издаје дозволе за промет фармацеутских препарата, одлучила да научну документацију и податке о испитивању „вакцине“ које је приложио произвођач Фајзер држи под кључем до 2076. године, од прилике исто као што се у Србији држе у сефу и далеко од очију јавности штетни уговори које власти потписују са страним корпорацијама. То је врло рационалан потез са становишта промотера ових неиспитаних супстанци, имајући у виду статистичку чињеницу да, поред многобојних смртних исхода, вакцинисани услед ослабљеног имунитета завршавају у болници од разних обољења готово девет пута чешће од невакцинисаних особа.
Још један добар разлог да се подаци о учинку „вакцина“ сакрију и држе под кључем је то да је утврђена непобитна корелација између масовног вакцинисања и наглог пораста у броју оболелих од Ковида-19, што је увод у масовну смртност и масовну појаву најразличитијих нежељених последица штетних по људско здравље.
Понашање власти у Србији у погледу сервилног спровођења глобалне Ковид агенде на територији која им је тренутно предата на управљање објашњиво је искључиво у контексту готово апсолутне потчињености наређењима невидљивих господара, попут других локалних „влада.“ На то доследно указује руски православни економиста Валентин Катасонов у својим бриљантним анализама.
Обезглављеност најверније описује опште стање у коме се налази не само српски народ већ и сви други народи света. Народи су лишени својих природних вођа да би на место њих могли бити постављени уцењени, похлепни и дегенерисани послушници, спремни да у бешчашћу и издаји оду онолико далеко колико им се нареди. Састанак одржан почетком новембра 2021. у Вашингтону између резервне гарнитуре српских ренегата и њихових страних луткара није повод за весеље, у наивном очекивању бољих дана зато што ће рециклирани Курта ускоро заменити презреног Мурту. То је, напротив, суморно симболичан и до дна понижавајући сценарио који сажима политичку импотентност народа који је из тих разговора био искључен. Иза леђа и мимо воље српског народа, тамо се одлучивало о његовој политичкој судбини у предстојећем периоду, као на Минхенској конференцији 1938. године, када су у чекаоници чехословачкој делегацији биле саопштене одлуке учесника о даљњој судбини њихове земље.
Нема никакве сумње да је импотентност данас карактеристика не само некада срчаног и устаничког српског народа, него и скоро свих народа света, у мањој или већој мери. Преформатирано човечанство тешко да ће сопственим силама успети да изађе на крај са опаком глобалистичком сектом која га држи у смртном стиску. Преостаје нам једино да изнова прочитамо и свим срцем усвојимо речи охрабрења и наде у двадесет другом поглављу Јованове Апокалипсе:
„Говори онај који сведочи ово: да, долазим убрзо. Амин, дођи Господе Исусе. Благодат Господа Исуса са свима светима. Амин.“ (20,21)
Мараната!
