Не, не позивам вас на ”бојкот” ”избора”. Уопште не говорим о ”изборима”. Суштина је да ни Србија, ни српски народ, више немају избор. Пропустили су све прилике да икако више утичу на ишта што се тиче њихових живота и опстанка државе. Сада су само ”мала сламка међу ви’орове”, али ни један од ”ви’ора” неће их нежно захватити и попут поветарца спустити на цветно поље где ће моћи да наставе мирно да џаболебаре, док се свет око њих бездушно руши, и мења чак и темеље на којима ће се изнова изградити (ако до обнове и изградње уопште и дође).
Само, прво, кратко о ономе што је попут бесова запосело (продане) душе већине: Никакве изборе нема право да расписује гомила разбојника, лопова, убица, и велеиздајника која је запосела све три гране власти противзаконито и противуставно, и која разара Србију у оваквом облику већ преко три године. Сви други разлози отпора ”изборима” су другоразредни јер први предуслов не постоји: Србија је већ годинама у ванзаконском и вануставном стању, и то се решава на потпуно супротан начин од ”избора”! Ни ”бојкота” ”избора не може бити јер се бојкотује нешто што има законско право да постоји али га нећемо из неког разлога – било због осећања одбојности, неправде, несвиђања, зависти, ината… Уколико нема активног протеста, тј. грађанске непокорности, демонстрација, на којима се јасно каже да је све незаконито, и да се захтевају оставке све три гране власти, и организује стварање прелазне, привремене, деловодне владе, која ће да створи услове за слободне изборе, за појединца који ће заступати своју изборну јединицу, у уставотворној скупштини, која ће направити нови устав (јер је досадашњи поништен и ништав!), и променити друштвено-политички систем, нема сврхе ни неизлажење на „изборе“, тј. остајање код куће, јер ће узурпаторима бити довољно и пар „изашлих“ људи да озваниче „резултате“ „избора“! Незаконити и нелегитимни велеиздајници немају право да ”расписују” ишта, и морају се обуздати, уклонити, осудити, и казнити. тачка! Свако ко са њима саучествује у безакоњу, пљачки, кршењу уставности, вређању народа и државе, и, на крају, у велеиздаји, је крив исто као и коловође. А сви кроз ”изборе” покушавају да кривицу за велеиздају свале на народ, јер ће, чинећи највећи и једини чин велеиздаје почињен од самих срба у историји срба и србије, тврдити их је народ овластио да то почине иако они то сами, по својој савести не би, али морају, јер је то воља народа!
Ко се, појединачно, као Србин и држављанин Републике Србије, на време, јавно, јасно и гласно, не супротстави, макар само речима, проглашавајући све ове саучеснике у заједничком злочиначком подухвату кршитељима закона и Устава, криминалцима, и велеиздајницима, исто је саучесник и сноси кривицу. За спас народне душе и части, биће доста да се огласи макар само још један Србин, јер наш народ исправно каже: Један, ко ниједан! А народ који без речи побуне, и без дела отпора, допушта да га издају, преваре, пљачкају, понижавају, и на крају униште, не само политичке партије, покрети, групе грађана, и активисти, већ и ”Црква”, ”Академија”, ”интелектуална” ”класа”, ”елита”, ”војска” и ”полиција”, као и кукавице из тих група које се злочиначки ћутке повуку у мишју рупу – дакле, сви листом смртни непријатељи! – је народ који прихвата да буде издан, преварен, опљачкан, понижен, и на крају уништен. Зато је ово опроштајно писмо самоубицама који су се сами одлучили на најсрамнији и најгрешнији излаз из постојања – колективно самоубиство. У овом случају, прво државе, а ускоро и народа.
Када човек схвати да више није део нечега, када се не осећа припадником, сабратом, сарадником, шта му остаје? Да се опрости и раздвоји, нарочито када је живот провео покушавајући да те и такве наведе на нешто што је сматрао добрим и корисним. Још је горе осећање када је заправо одбачен, исмејан, и уопште не слушан…
Једина утеха је она, исконска и вечна – нада. Нада да ће се ипак наћи људи, срба, живота… У гомили већ политички, финансијски, економски, интелектуално, и нарочито друштвено, емотивно, и саосећајно мртвих можда ће се појавити жеља, потреба, нада за животом, опстанком, достојанством, радошћу, сарадњом на добру… можда ће се речи кичма, усправно, понос, храброст, жртва, вратити у речник и у употребу, обзнанити своја значења, и оваплотити се у србима који имају кичму, који ће усправно и поносно стати пред непријатеље, храбро се жртвовати за живот, слободу, достојанство, државу, народ, и веру да можемо и морамо да уништимо непријатеље, и да створимо, негујемо, развијамо, и штитимо друштво које ће своју исконску државу удружити са пријатељима по свету како бисмо заједно победили човекомрзце, животомрзце и богоборце, и овај свет поново претворили у место стваралаштва, сарадње, радости и љубави.
Време је истекло. Одзвонило звоно. Завеса је спуштена.
Ко остане у овом театру прихвата крај по сценарију.
Преживеће само онај ко изађе, закључа га споља, и сажеже га без милости и жала за иким унутра.
Нека вам је Бог у помоћи!
др Вишеслав Симић
8./21. новембра 2023.
на Сабор Светог Арханђела Михаила, ратника Предводника Свих Небеских Сила Бестелесних
