Има ли сврхе указивати српској јавности да је 17. децембра једини морално исправан и политички разуман избор да остану код куће? Са педагошког становишта, сигурно је да не. Малобројни су припадници гадаренског крда, некада оштроумног народа који је изгубио способност да политички мисли, које би навођење чињеница и аргумената могло убедити да откажу јуриш у пропаст што их чека на дну мора (Марко 5, 1 – 13). Једини разлог да то ипак учинимо искључиво је моралне природе, да им се одузме изговор да им није било речено и да нису знали. Тиме ће се они правдати у покушају да избегну кривицу за грађанску неодговорност, која њих и њихово потомство неумитно чека и у овом и у оном свету (Јн. 15, 22).
У погледу карактера тих лажних „избора“ које нелегитимни, узурпаторски режим уприличује 17. децембра, недоумица нема и све је кристално јасно. Ти избори се одржавају у атмосфери застрашивања, масовног подмићивања, уцена и претњи, и биће разбојнички као што су то биле све претходне травестије те врсте организоване од стране истих дијаболичких режисера. Умни људи су у вези са тиме темељно и чињенички све образложили, не остављајући простора за дилему. Да је српски народ сачувао макар делић политичке оштроумности која га је некада одликовала, ова порука била би непотребна и сувишна.
Али природа процеса у који ће бесловесна већина похрлити 17. децембра, руковођена незнањем и вешто подметнутим илузијама, мање је битна од сврхе којој ће ти лажни и намештени избори послужити и ради чега су баш сада и заказани.
Сврха је да се, у завршној фази, у издајнички пројекат формалног признања отимачине Косова, поред квислиншке власти, уведе и читав народ, или бар његова критична маса. Знатна излазност омогућиће узурпаторском режиму, који се већ на све обавезао и ствар скоро до краја довео, да проклетство и историјску кривицу за издају подели са народом који је претходно избезумио и морално уништио.
Трезвени преци данашњег поколења поводљивих имбецила припремљени сценарио одмах би и са лакоћом препознали. На намештеним изборима за лажну Скупштину биће обезбеђени у довољном броју мандати режимским пионима који ће механичким подизањем руку изгласати већ договорени акт о признању. То ће се догодити у наредних неколико месеци, када страни окупатори буду издали наређење и уз објашњења која ће они формулисати. Међутим, по перфидном плану режима у тој лажној Скупштини неће седети само режимски пиони. Са њима ће седети пресек политичких чинилаца у Србији. Они ће дејствовати синхронизовано, али са подељеним улогама. Намештеном расподелом гласова на места посланика биће доведени и статисти, купљени „патриоте“ и „опозиционари,“ у довољном броју да представа општенародне расправе са предодређеним исходом делује убедљиво. Њима ће бити додељен задатак да демонстративно гласају против издаје. Многи од њих држаће огорчене и страствене говоре, са жустрим речима осуде упућеним луткарима који им вуку конце.
План је да се на овакав начин постигну два циља. Прво, да се неутралише приговор да је издаја и признање отимачине Косова једнострани чин извршне власти, која за то у сваком случају нема уставна овлашћења, што би разбојништво могло довести у питање у међународно правном погледу. Издаја ће зато бити приказана не као безакони чин нелегитимног режима него као воља широког спектра представника народа, све са одглумљеним противницима наравно, изражена на уставно и правно ваљан начин. Друго, примена овакве процедуре омогућиће страном окупатору, по чијим наређењима квислиншка власт поступа, да се отимање Косова формално прогласи међународно правно коначним и завршеним, без могућности ревизије и права на жалбу.
Успех овог подлог плана не зависи у потпуности ни од страног окупатора нити од његових домаћих слугу. Он зависи искључиво од трезвености обичних Срба и од тога да ли ће 17. децембра упасти у замку која им је припремљена, или ће остати код куће.
Нема, нити ће у недељу 17. децембра бити, странака или личности којима би српски родољуб и морално одговорни грађанин Србије могао дати свој глас, па чак и када би избори били технички беспрекорни. Све је испланирано, режирано и намештено. Никоме ко није у дослуху са режимом не би било допуштено да се нађе у политичкој арени. Такав не би имао ни теоретску могућност да сакупи 10,000 потписа и да се квалификује за учешће у намештеној „изборној трци,“ нити би његово присуство у медијима, макар и у ограниченој мери, било толерисано.
Ако их у задње време непрекидно гледате и слушате у званичним или „алтернативним“ медијима, ако су у пркос препрекама постављеним да се то онемогући „успели“ да прикупе потписе да буду на гласачком листу, то је зато што су сарадници у издаји и под контролом невидљиве руке.
На дан лажних избора 17. децембра правилан избор биће само један: игнорисати скаредну фарсу злочиначког и издајничког режима и његових корумпираних сарадника, не учествовати у злу и остати код куће.
Ми добро знамо да се то неће догодити. То је само сан, „сан смешнога човека.“ Адиос Србијо, пропаст те жудно чека, на дну мора.
