Стање у Српској православној цркви данас је катастрофално. Руководећи органи Цркве потпуно су инфилтрирани јеретичким и нецрквен им елементима. Недавно је у јавност испливала вест да је „патријарх“ Порфирије ангажовао извесног Драга Пилсела као свог саветника. Пилсел је из усташке породице (отац му је био телохранитељ Анте Павелића у Аргентини). Наводно, код Пилсела се пробудила „хришћанска савест“ и он се дистанцирао од усташких злочина, али искреност његовог обраћења је под огромним знаком питања. Ангажовање Пилсела (о чему и какве ће савете он давати Порфирију није јасно) уклапа се у екуменистички дух који је преузео београдску Патријаршију. Истовремено, тим потезом се…
Аутор: Administrator
Професор уставног права из Бањалуке, Милан Благојевић, упозорава на могућност да ће окупаторске колонијалне структуре у Босни и Херцеговини издати налог за хапшење Милорада Додика за непризнавање наметнутог Високог представника Кристијана Шмита и одбацивање Шмитових илегалних упада у законодавни систем БиХ и Републике Српске. У тексту објављеном 13.августа на интернет страници бањалучке АТВ телевизије, проф. Благојевић изнова аргументује разлоге за нелегитимност Шмита и наводи зашто су Шмитове одлуке које излазе из оквира прописаних Дејтонским споразумом без правног дејства, и да би то биле чак и да је он прописно постављен. Правна анализа проф. Благојевића је беспрекорна и необорива. Постављење Кристијана…
Јован Ћулибрк, епископ Српске православне цркве у пакрачко-славонске епархији која је тешко страдала у време НДХ па недавно опет од исте хрватске руке деведесетих година прошлога века, брука је за Српску цркву и Православље. Његове дрске и политички мотивисане тврдње којима се умањују не само статистички него и морално српске жртве на територији под контролом НДХ између 1941. и 1945. не наилазе на укор виших црквених власти. То је логично зато што је Српска црква огрезла у екуменизам, чији је један од основних постулата не замерати се иноверцима. Поред овога, други чинилац који црквеном врху диктира попустљивост према заблуделом епископу…
Крајина је „пуштана низ воду“ фазно. На погрешан колосек, на коме су све станице погрешне и који води у провалију, скренуло се српским пристајањем да се за бадентеровски принцип поделе СФРЈ прихвати титоистички принцип тзв. АВНОЈ-ских граница Срби рођени у време пада Републике Српске Крајине већ одавно су зрели људи. Знају ли они барем основне чињенице о њој или су подлегли антисрпској хрватско-западној пропаганди. Или само сваке године почетком августа дан-два слушају и гледају о српском егзодусу током „Олује“, да би онда, до следећег августа, све поново прекрила „заглушујућа тишина“? А приликом тих манифестација и уприличених, често манипулативних емисија београдских…
„Требамо нанети такве ударце да Срби практично нестану” (Фрањо Туђман у припреми зверске акције „Олуја“) Тзв. Акција „Олуја“ је почела 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције и јединица Хрватског већа одбране на подручју тадашње Републике Српске Крајине, односно Баније, Кордуна, Лике и северне Далмације, упркос томе што се та област налазила под заштитом Уједињених нација. За само 48 сати (3. и 4. коловоза/августа 1995) у зверској акцији „Олуја“ са елементима геноцида, хрватски крволочни чопори су унишили и срушили 13.000 привредних објеката, 182 задруге, 56 здравствених станица, 78 православних цркава, 29 музеја, 920 споменика културе, 181 гробље, 352 трговачка објекта, 211…
Кардинал Монтини, потоњи папа Павле VI, био је онај ватикански кардинал, који је по бројним историјским сведочењима био одговоран за организовање ватиканских „Пацовских канала“, којима су по завршетку Другог светског рата многобројни немачки и хрватски (али и словачки, балтички и други) ратни и геноцидни злочинци – Адолф Ajхман, Јозеф Менгеле, хрватски бискуп Шарић, Анте Павелић, Еуген Кватерник, Динко Шакић, итд. – избегли пре свега у Јужну Америку. Јасно је да масивна активност Ватикана у корист немачких нациста и хрватских усташа није могла да се спроведе без масивне подршке Запада, на првом месту САД и Велике Британије. Тиме је на десетине…
Покојни професор Драгољуб Живојиновић је био историчар и специјалиста за српско-британске односе. У књизи „Надмени савезник и занемарено српство“ проф. Живојиновић је заувек разобличио мит о енглеском савезништву. Велика Британија је у 19. веку подржавала Турску, током Првог светског рата залагала се за опстанак Аустроугарске, а након рата одмагала је Краљевини Југославији готово свакодневно. У овом кратком видео прилогу, професор открива подли поступак саветника британске амбасаде у Београду у априлу 1941. Он је очигледно био у току немачког плана да без објаве рата нападне Југославију. Међутим, Британац је своје сазнање поделио само са колегом из америчког посланства, али не и…
Бахати, каубојски напади на Републику Српску, која је очигледно на мети за одстрел колективног Запада, ових дана достижу врхунац. У склопу те кампање наметања „санкција,“ које неће бити успешније од санкција већ примењених против Русије, званични Вашингтон је на своју „црну исту“ ставио целокупно руководство Републике Српске. Овај инфантилни потез, којим се професор правног факултета др Милан Благојевић компетентно бави у тексту који следи, неће утицати на општи положај Републике Српске нити ће изменити политику њеног руководећег кадра. Ваља подсетити да се на овој „црној листи,“ а у ствари списку на који сви који су тамо набројани треба да буду…
Поново постављамо овај текст који је био објављен у новембру 2021. године зато што је актуелан као да је данас писан. Независност од временског тренутка је одлика добре аналитике. Не само за психички растројену особу која управља Србијом него још више за цео српски народ, недавни састанак у Вашингтону између вођа контролисане „опозиције“ и високих званичника САД врло је лоша вест. Порука непомјанику је мене мене текел упарсин (Дан. 5:26-28), да му се замена припрема и да ће ускоро бити најурен на исти манипулативан начин као што је био постављен. Али порука коју ово зборовање упућује српском народу много је…
Изван француских гета, цена ширег друштвеног „мира” је сложена мрежа лажи и полуистина којима елитна класа настоји да сакрије истину о томе шта је њена „инклузија” урадила француској нацији. Мада реч „Француска“ из наслова још увек у пуној мери не би могла бити замењена речју „Србија,“ текст који следи јесте веран опис стања и општег смера у којем се и у Србији ствари развијају. Нови закон о држављанству који је режимска разбојничка „скупштина“ усвојила пре неки дан, по наређењу истих закулисних страних фактора који надгледају самоубиство Француске, јасно зацртава судбину која је и за Србију предвиђена. Дотле, са изузетком местимичних…