Драги НН[1], Иако сам око четврт века млађи и много мањег интелектуалног калибра и учености од Вас, усуђујем се да Вам упутим неколико савета и препорука јер, као Србин, доживех искуство са Западом које је око 200 пута дуже од оног које Ви доживљавате током ових 60-ак дана од Руског Воскресенија и Самоубиства Запада, започетог 24. фебруара 2022. Једнога дана, у победничкој будућности, свега овога ћемо се сећати као наука о томе како се калио челик, и да само слободни, добри и часни људи могу да размењују мисли, осећања и дарове, док се превртљивци, кукавице и лопови сломе под тежином…
Аутор: Administrator
Христос воскресе! Ваистину воскресе! Ето, у четири речи сва судбина свих људи свих времена! У четири речи сва историја рода људскога! У четири речи твоја историја и моја. У четири речи највећа револуција у свима човечанским световима, највећа прекретница, највећа скретница. Када је воз људског живота, који је јурио шинама смрти, скренуо одједанпут ка бесмртности, све се изменило. Преврат невиђен! Шта се десило то са родом људским? Васкрсењем Својим Господ је из пакла извео род људски и узнео у Рај. Господ је из смрти ишчупао род људски и узнео га у Бесмртност. Господ је из ништавила, из небића, васкрсао…
Није могуће пилатовски прати руке и вајкати се како је Србија са Западом против Русије, и то под страховитим притиском истог тог Запада јер се онда не може говорити о суверенитету Србије, којим се стално хвали званични Београд Русија-империја: украјински индикатор глобалног кредибилитета Војнoм интервенцијом у Украјини Русија је поново показала једно одавно избледело својство: да је империја! Демонстрирала је да, ако су у питању њени интереси, неће имати сентименталности – удариће и на истородног, једноверног (стицајем околности) суседа, историјску колевку своје културе и државности, на отуђени део себе саме који се изродио у геополитички антипод опасан за њен опстанак.…
или, о Баналност Зла насупрот Дивоти Добра Суморност и горчину на лицу Хане Аренд[1] можемо да објаснимо тиме што је била сведоком баналности зла, коју је и објаснила у својим извештајима о суђењу Ајхману у Јерусалиму. Ипак, пре ће бити да је то долазило од тога што током свог живота није никада доживела (иако је, теоретски, могла да се приближи њеном разумевању) Дивоту Добра, чак ни у данима очигледног пораза Зла и лажне победе Савезника. Победа и тријумф донесу задовољство и освету али доживети Добро, и осетити топлину његове Дивоте, је једино што човека преображава у великодушног и спокојног. Већ дуго влада…
Није реч, наравно, о Православној Цркви као мистичном Телу Христовом јер њу ни врата пакла неће надвладати (Мт. 16, 18). Реч је о њеној спољашњој појави, под видом слабих и поводљивих људи. (Блиставо филмско остварење Јелене Поповић о митрополиту Нектарију, „Човек Божији,“ изванредно приказује ову динамику у пракси.) Ако украјинску кризу размотримо из угла верности црквених великодостојника духу и учењу Цркве, долазимо до закључака који су поразни. Већ за време лажне пандемије огроман број тих лица у црним ризама сигнализовао је своју оданост и потчињеност световним властима, заправо антихришћанским групацијама које иза тих власти стоје, пристајући без протеста на све…
Тренутна хистерија унезвереног Запада који се не мири са чињеницом да неумитно губи Украјину бацила је у засенак друге бројне примере одвратног лицемерја ове проблематичне цивилизације. Један од тих примера поново је постао актуелан у време недавних Олимпијских игара у Пекингу. Тежња за елиминацијом противника, чак и најнепоштенијим средствима, није ограничена на трговину и политику већ се протеже и на спорт. Хајка на руске спортисте због наводног коришћења хемијских средстава који би им могли донети предност у такмичењу одвија се већ годинама и претходи кризи у Украјини и санкцијама које колективни Запад намеће у вези са тиме. Зато препоручујемо читаоцима…
Сећа ли се још увек неко оне глупе младе Украјинке која је 2014. године одушевљено поздравила Мајдански пуч изјавом да се радује што Украјина улази у састав Запада јер ће јој се најзад остварити сан да носи фини западни женски доњи веш? А шта је данас са Отпорашима који су одушевљено клицали блиставој новој ери среће и благостања, чијем настанку су и сами запажено допринели? Где су сада ти млади српски имбецили и где на Западу данас перу судове и чисте тоалете? https://www.youtube.com/watch?v=c1Fn2yvAQog Догађаји у Украјини се не могу посматрати одвојено од дешавања у Србији уочи и после петооктобарског пуча…
Украјина је земља која одлучује о руској судбини јер је она у предворју Кремља. Она је одскочна даска за распарчавање Русије. Ти планови постоје одавно Украјина је језгро формирања руске државе и нације. А, и много више – оценио је у интервјуу за РТРС геополитичар проф. др Миломир Степић. Факти преносе у целини Степићева указивања и прогнозе: „У савременим околностима, питање Украјине је питање опстанка Русије. Интерес Запада је да ту арбитрира и располаже украјинским ресурсима који спадају међу највеће на свету. Украјина је земља која одлучује о руској судбини јер је она у предворју Кремља. У савременим условима модерног…
Ово је писмо које је проф. др Вишеслав Симић пре тачно осам година послао председнику Руске федерације Владимиру Владимировичу Путину. У светлу текућих догађаја текст писан 2014. године делује као пророчко упозорење. Неки од мојих најбољих студената и пријатеља су ме замолили да им напишем шта бих саветовао председнику Путину када би имао прилику да му на руке предам једно писмо. Ево шта ми долази на памет… Поштовани председниче Путине, Знам да немате ни кронон времена да ово читате у овом добу искушења. Ипак, … Пре свега, опростите што ово пишем-Словен Словену-на енглеском, али то је још један знак да…