Христос се роди, браћо и сестре. Ко верује у Њега имаће живот вечни. За вернике ковид-култа баш и не знам Кад сам видео објаву да СПЦ отказује крстовданско пливање за Часни Крст у Београду, мислио сам лажна вест, није могуће. Кад оно, стварно: По одлуци Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, Одбор за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке због тешке епидемиолошке ситуације у нашој земљи отказао је учешће у организацији манифестације Пливање за Часни Крст, која је требала да се одржи на Крстовдан, 18. јануара 2022. године, на базену СЦ Ташмајдан, а у којој је требало да учествују ђаци београдских основних…
Аутор: Administrator
Свети Сава (око 1175–1235), први архиепископ Српске православне цркве, сазвао је црквени и свенародни Сабор у манастиру Жичи на Спасовдан (40. дан по Васкрсу) 1220. или 1221. године. На овом Сабору формиране су и исцртане границе нових епархија новоосноване Српске православне цркве, коју је Свети Сава основао у Никеји 1219. године, и изабрани су великодостојници (владике, грчка реч ό επίσκοπος значи „надзорник“), и архијереји (грч. ό άρχιερεύς, дословно значи „првосвештеник“)[1] који ће их водити. Тада је на Спасовданској Литургији у Жичи Св. Сава беседио о право(славно)ј вери. Реч је о првој теолошкој проповеди на српско–словенском језику коју је забележио архимандрит Доментијан (рођен око 1205 –…
У свом Отвореном писму упућеном владики Јовану славонскоме, један згранути али и веома речити Србин, др Александар Аксентијевић, елоквентно се осврће на најновију моду међу Србима, а то је умањивање обима страдања српског народа у „Независној Држави Хрватској.“ Нажалост, ова „мода“ није ограничена на југоносталгичне менталне заточенике пропалог комунистичког система и заговорнике његове политике жртвовања историјских чињеница захтевима илузорног „братства и јединства.“ Преузели су је и многи други, за које се не би могло рећи да припадају том кругу, а међу којима се налазе и црквени великодостојници попут патријарха Порфирија и владике Јована. Разлика је само у томе што патријарх…
„Измјерен си на мерила, и нашао си се лак.“ (Дан. 24 – 27) На тему из наслова другом смо се приликом већ осврнули. Неко добронамеран из узурпаторовог окружења (ако у његовој близини таквих још увек има) требало би да га посаветује да пажљиво прати развој догађаја у Казахстану. Покушај насилног свргавања казахстанског председника и његове владе несумњиво има низ локалних и регионалних специфичности. Али у ономе што је битно след догађаја у тој земљи приказује шта би се врло лако, у режији истих фактора, могло догодити и у Србији. Довољно је обратити пажњу на три значајне паралелне околности. Прво, као…
Више пута сам писао да је борба са такозваном пандемијом у многим земљама добила облик отвореног гажења устава, закона, елементарних људских права. Све више овај феномен поприма одлике „ковид-фашизма“. Први који су иступили против ове појаве били су часни и смели лекари, који су показали да „борба са ковидом“ представља димну завесу за прикривање циљевa владајућих кругова, циљева далеких и од медицине и од здравства. Познати француски доктор, специјалиста у области вирусологије, добитник Нобелове награде, Лик Антоан Монтање (Luc Antoine Montagnier) изјавио је да они који су примили такозвану вакцину (заправо – експериментални препарат) дуже од три године неће живети. Чак и ако…
Општи мук поводом срамног догађаја у лажној „скупштини“ Србије, одбацивање резолуције да се осуде хрватски злочини над српским народом у НДХ, у српским медијима и српском јавном животу и даље траје. Прошло је више од десет дана од како су 22. децембра 2021. „посланици“ одбили да одају почаст српским жртвама. У тој неморалној завери ћутања, по команди режима учествују сви. Нико се не усуђује ни да неутрално саопшти вест о томе шта је тачно „скупштина“ одбила да изгласа. Од зреле политичке анализе и критике тог срамног чина нигде нема ни трага. У растројеној и окупираној Србији, нико нема храбрости да…
Није прошло ни недељу дана од како је партијска „скупштина“ злотворског режима по други пут одбила, већином од преко осамдесет одсто лажних „посланика,“ да изгласа осуду геноцида над српским народом у Хрватској за време Другог светског рата, а криминални режим је својим пониженим и обезглављеним поданицима уприличио још једну скаредну представу, и да спрдање са лоботомисаним пуком буде упечатљивије на месту већ почињеног моралног злочина. Користећи као повод дочек календарске нове године, народу који нема ништа да слави и чему да се нада власти су цинично организовале новогодишњи „провод.“ Али авај! какве врсте и са каквим програмом. Mise-en-scène овог подругљивог…
Нажалост, срамно одбијање „посланика“ у Скупштини Србије да усвоје Декларацију осуде хрватског геноцида према Србима током Другог светског рата — поступак који и сам подлеже тешкој моралној осуди — у српској јавности је доживело минималан ехо. То је поразан податак о незавидном стању српског духа данас. Ова допуна, из пера г. Гојка Рончевића Мраовића, потресног скупштинског излагања некадашње јасеновачке логорашице Смиље Тишме на ову тему — које је наишло на зид равнодушности у редовима „посланика“ — ипак указује на то да има појединцаца којима јесте стало да се истина каже. Писац рече:,,Семе мржње према свему што је српско и православно,…
Српска глумица мађарског порекла Ева Рас одавно је запазила једну велику истину која је поново потврђена баш ових дана, да „о српском народу нико не брине.“ Несрби, како они који Србе симпатишу тако и они који не, важне ствари често виде боље и објективније од Срба. После мучних дешавања током децембра 2021. у згради понижене Скупштине Србије, у вези са достојним обележавањем страдања жртава геноцида народа о коме нико не брине, сада можемо да сведемо рачун и да смирено размотримо шта се управо догодило. Укратко, догодило се то да је српска Скупштина, или особе које се представљају за српске посланике…
Антиутопија је нови жанр у светској литератури. Са моје тачке гледишта, антиутопије су, пре свега, планови, сценарији будућности заоденути у уметничку форму. Планови и сценарији које је разрађивала светска елита и који су усмерени ка успостављању новог светског поретка, то јест, апсолутној, вечној власти те елите над остатком човечанства. Још у стара времена цареви, императори, диктатори покушавали су да постану господари света. И сваки пут њихови планови би се срушили. Александар Македонски је освојио пола света и био уверен да ће освојити и другу половину, но умро је у тридесет другој години, а његова империја се за годину дана срушила као кула…