Ма колико парадоксално, па чак и збуњујуће, деловале речи о. Горана Ковачевића, проповедника и апологете православне вере и пароха Српске православне цркве у Ротердаму, када његово обраћање јавности одгледате до краја сложићете се да су његове речи дубоке и мудре, и у највишем степену примерене драматичном стању у које је узурпатор и велеиздајник гурнуо Србију и српски народ, склапајући тровачке уговоре са страним газдама који га одржавају на власти. Дајемо реч оцу Горану: https://www.youtube.com/watch?v=wj8lenSVOg8 А овде можете видети последице пошасти о којој говори отац Горан: https://www.youtube.com/watch?v=lxHJSc2d_Y0
Аутор: Administrator
Српски народ упорно инсистира да буде изигран и преварен, а његови душмани му у томе радо излазе у сусрет. Колапс општенародне буне против тровања литијумом упечатљив је доказ тачности ове трагичне констатације. Након вишенедељног комешања у свим крајевима окупиране Србије, и упркос невиђеним притисцима да се повинује смртоносној одлуци колонијалне управе и подлегне баражу циничних лажи да ће масовно тровање људи, вода, ваздуха и природе уродити невиђеним просперитетом, расположење Србије по питању копања литијума очигледно је. Свуда, од великих градова до најзабаченијих насеобина, становништво је изашло на улице да плебисцитарно одбаци смртну пресуду коју му је узурпатор изрекао у договору…
Корпорација Рио Тинто данас је символ новоколонијализма, символ моћи новца и символ уништења животне средине који, попут крпеља који продире у човјечији организам, продире у организам циљане државе. Као што крпељ за исисавање крви из човјечијег тијела користи „сурлицу“, која му служи и као сидро, Рио Тинто за исисавање природног богатства из државе користи корупцију, и као што крпељ зарази човјека, Рио Тинто трује народ и у држави оставља пустош. Почетна тачка продирања Рио Тинта у Србију је долина Јадра. Вучићев режим је огољено, и то више не успијева да сакрије, сервис овом моћном и изузетно опасном непријатељу Србије и…
План за уништење Србије и разарање свих основа за одржив живот српског народа копањем литијума, не само на западу државе већ на целокупној територији земље, остварује се незадрживим темпом. Уцењеност владајуће банде и огромна провизија коју су уговорили да добију од страних мародера који ће изводити прљав посао копања литијумске руде, по цену масовног тровања окружења и становништва, једино је разложно објашњење за њихов здушни ангажман на остваривању овог фаталног пројекта. Банда је опет цинично слагала и изиграла народ када се 2022. године свечано обавезала да је на копање литијума стављена тачка. То је било тактичко повлачење пред масовним протестима,…
„Човјека јеретика по првоме и другом свјетовању клони се. Знајући да се такви изопачио, и гријеши, и сам је себе осудио“ (Титу 3-10,11). Када сам у фебруару 2012. године био у манастиру Раковица и док сам стајао поред гробова блаженопочивших Србских Патријарха Димитрија и Павла, који су успели, сваки у свом времену, да обнове канонско јединство Српске Православне Цркве, један брат је рекао нешто што је све присутне просто скаменило: „Ово је Божија промисао, да буду сахрањени један поред другог први Патријарх Србски после обновљења Патријаршије и последњи!“ Баш тако, патријарх Павле је био последњи србски патријарх достојан трона Светог…
Имајући у виду последицe пројекта „Јадар”, поставља се питање да ли експлоатација литијума од стране Рио Тинта може у демографском смислу да учини у Подрињу оно што није пошло за руком Аустроугарској? „И тако је, мало-помало, све страно избрисано као погрешан рачун. Остали су само брегови као што су били одувијек, Обрасли и обрађени, у очекивању бољих догађаја”. Иво Андрић, Рзавски брегови Смутње бројних грађана Србије да је одлука Владе од 2022. године о стопирању пројекта „Јадар” била само изнуђена тактичка пауза, те да власти нису трајно одустале од реализације овог пројекта – потврђене су ових дана изјавом министарке рударства и…
Дуг којим је Русија обавезала српски народ 1914. године je толико огроман, да њега не могу вратити ни векови ни покољења. Руски цар Николај Други и руски народ, неприпремљени ступивши у рат за одбрану Србије, нису могли не знати да иду у смрт. Смемо ли икада заборавити, да је Руски Цар са децом својом и милионима браће своје пошао у смрт за правду српског народа? Тако је зборио Свети Владика Николај Српски о жртви коју је последњи руски цар поднео за Србе и Србију Тешко је објаснити мистериозну хистерију нашег либералног друштва у вези са новошћу о томе да Истражни…
Али то исто важи и за све Србе! Под Влашћу Германства Сви који су се бавили историјом Србије под Аустро–немачком окупацијом (1915–18) знају да су окупатори забранили употребу ћирилице, и да је латиница била званично писмо. Деца су у школама све предмете, осим православне веронауке, учила латиницом. Очито је, наравно, да је борба против ћирилице, у ствари, била борба против српског идентитета. Тек је ослобођење 1918. ћирилицу вратило Србима; али, несрећно југословенство наставило је да „беневолентно“ намеће латиницу, што кроз причу о „троименом народу“, што кроз причу о братству–јединству. Хрвати и Словенци ћирилицу НИКАД нису прихватили, али Срби су се,…
Терор је, рекло би се, основна и неизоставна фаза сваке револуције. Терор се служисистематским и планираним ширењем страха и ужаса кроз спровођење различитих видова застрашивања, спорог или бржег мучења и иживљавања, и на крају ликвидације, тј. убиства. Циљ терора је да се људске масе трајно претворе у тупе зомбије и покорне робове. Извршиоци револуционарног терора су, по правилу, прекаљени и сурово неумољиви егзекутори револуционарне правде, спремни да према партијским смерницама за њене фанатичне идеале, ако треба, осуде на смрт и убију и властите родитеље, децу, пријатеље, комшије, познате и непознате сународнике… У међувремену су сви ти, и живи и мртви…
Међу нашим епископима велики може бити само онај који овакву одлуку о сопственом унапређењу одбије Додела звања, титула или одликовања је и прилика за преиспитивање – јер свака од тих категорија признања представља један облик вредновања. Њиховом доделом једна институција истиче неко лице као пример, и признаје његову вредност, односно његове заслуге. Не бисмо се на ту тему ни враћали, али видесмо да на једном од званичних гласила СПЦ – ТВ Храм – наше дојучерашње епископе чашћавају титулама архиепископа и митрополита. Већ смо се освртали на то, пошто је споменуто у званичном саопштењу са последњег заседања Сабора, али смо се…