Овогодишња (2021.) Сретењска беседа др. Срђе Трифковића Живимо у интересантним временима. Карактерише их нестабилност и крајња неизвесност. Протеклих седмица хронична криза система у САД попримила је зрелу форму завођењем грубе цензуре јавног дискурса, чистком друштвених мрежа, манипулисањем изборним процесом, демонизацијом Доналда Трампа и десетина милиона његових бирача, као и криминализацијом ма ког облика сумње у победу Џозефа Бајдена. У току је – до не тако давно незамисливо – укидање низа слобода под плаштом очувања привидног континуитета постојећег уставног поретка САД. Тај нови поредак личи на ону Америку која је настала пре четврт миленијума, и која је постојала до последње деценије…
Аутор: Administrator
Време је да се опет вратимо на колективну тужбу у вези са Ковидом- 19 коју подноси др. Рајнер Филмих (Dr Reiner Fuellmich), немачно-амерички адвокат из Гетингена. У јесен прошле године, пре него што су са већине интернет платформи били избачени подаци и анализе који се не уклапају у панични Ковид наратив, испољавано је поприлично интересовање и било је много расправа о пионирском правном подухвату др. Филмиха. На мети су му Светска здравствена организација и неколико умрежених великих играча (међу којима и др. Кристијан Дростен, омиљени вирусолог немачке владе са берлинског унивезитета Шарите, који је такође сарадник и у истоименој болници…
Ако ћемо искрено, новопостављеном поглавару Српске православне цркве Порфирију од срца се није обрадовао нико. Уместо тихе, благословене радости што је у смутним временима Црква најзад добила свога кормилара, његово проглашење прати осећај изразите и непатворене мучнине. Једна унутрашње већ увелико гњила и дисфункционална установа – по губитку свих компаса и осећања за меру она се опасно приближава не само предреформацијском већ и тренутном стању „сестринске“ организације у Ватикану – уместо да зрело сагледа разлоге за своју разграђеност и губитак живог додира са паством којој би требало да служи, српска Црква је подлегла спољним притисцима. За главног лекара својих многобројних…
Леонид Иљич Брежњев председавао је неповратним опадањем СССР-а током својих 18 година на власти, најпре као генерални секретар Комунистичке партије Совјетског Савеза, а потом и као председник Президијума Врховног совјета. Био је две године млађи када је умро 1982. године од Џозефа Бајдена сада. Међутим, баш као и тренутни становник Беле куће, много пре своје физичке смрти Брежњев је постао отелотворење корумпираног политичког естаблишмента једне велике силе у опадању, наизглед моћне државе која је трулила изнутра. Баш као и Бајден данас, у својим последњим годинама Брежњев је био сенилна руина, неспособна да састави кохерентну реченицу а камоли да се докопа неке оригиналне или…
Великодушни уступак обичном човеку елитистичког преумљивача Едварда Бернеза, „људи имају право да бирају између опција које им ми пружамо“, драматично се исказао током недавне изборне сезоне у Америци. Пучина је са великим апетитом смазала оскудне опције које су биле постављене пред њу. Већина је била неспособна да запази разлику између игроказа и стварности. Понашали су се као острашћени глумци у саморазарајућем позоришном комаду који до најситнијих појединости кореографишу неке невидљиве силе, вођене циљевима на које понеки основано сумњају, али који нису до краја јасни ником. Свако ко је проучавао усмерено рушење СССР и Југославије могao je крајњи план да посматра,…
Ово је за мене веома посебан текст, зато што су теме које ћу обрадити драге мом срцу и целој мојој породици. Након бољшевичке Револуције, моја породица и још 1,5 милиона Руса напустили су своју вољену отаџбину на свршетку грађанског рата. Сви наши такозвани европски “савезници” одмах су нас издали (има ли ту чега новог?). Организовали су интервенцију и истовремено подржали русофобични бољшевички режим (да, помажући обема странама, као што Империја то чини и данас у, рецимо, курдским областима Ирака и Сирије). Сви савезници су Русе издали осим једног. То су били Срби, који су у то време били на свом…
Толико је тога што треба рећи у ово доба кад се ”испуњава време”, као што се говорило у епохама библијских пошасти, да је тешко одабрати чему посветити посебну пажњу али је најнеопходније започети са најочигледнијом чињеницом: Некрофилни психопата силује Србију! Уз то, неопходно је упозорити да се и у Србији, као и у огромном броју држава света, дешава процес ”Глобалне Милошевићизације” – искоришћавања истинске опасности и кризе, њеног намерног појачавања и манипулисања, и бруталног понижавања и покоравања становништва под изговором бриге за народ, док се истовремено стварају идеални услови за потпуну отимачину имовине и свођење већине људских бића на осиромашено,…
Већ неко време интернетом (а и у приватним разговорима, нарочито на славама и другим обредним окупљањима нашег народа) кружи прича о некаквом најгорем могућем владики[2] који је и изабран био за тај ”преосвећени” чин баш због тога што је био најгори у том народу. Суштина наука те приче је да је народ толико лош да су му зато и нашли најгорег за владику, па да ми, данашњи Срби, треба да прихватимо данашње наше покварене и грешне владике јер их такве и заслужујемо, с обзиром да смо и сами скроз-наскроз покварени и грешни. Та прича се увек пушта у промет кад народ…
„Мало је појава лицемерја у данашњем свету које не носе потпис Запада. Проф. Вишеслав Симић износи један еклатантан пример. Веома је корисно потсетити се са колико пажње се САД односе према приватној својини—а то је главна сила која је извршила агресију на Србију, окупирала део њене територије, створила Протекторат Уједињених нација (како би себи дала барем некакву легалност), и која је најодговорнија за ”приватизацију” друштвене имовине на Косову и Метохији. У САД, приватна својина је од самог насељавања била у сржи и средишту и политичког и економског система. Не само да су правила и односи у вези са приватном својином…
У лето 1944. године, Југословенска војска у Отаџбини је у централној Србији сакупила и омогућила безбедну евакуацију преко 500 оборених Савезничких пилота. Позната као Операција Халијард, ова спасоносна мисија је деценијама била прикривана у настојању да се не иритирају југословенске комунистичке власти. Од тада је о тој мисији изашла на светлост дана велика количина нових података. Овај кратки филм је од посебног значаја зато што садржи снимљена сећања задњих живих учесника. Филм је на енглеском, са српским титловима.