Сваки би тиранин пожелео да има оволико неспособне душмане, који га годинама неуморно и безуспешно прате и вребају, омогућавајући му тиме да се као жртва пренемаже без да му је зафалила длака на глави. Ипак визуелни врхунац нападног излуђивања српског народа и свеобухватног психолошког рата који одметници против њега воде, догодио се 6. марта ове године приказивањем, у ударном термину и на националној телевизији, хрпе лешева и одсечених глава. Патологија изопачених властодржаца достигла је климакс. Уместо „склањајте децу,“ да су они који управљају средствима масовних комуникација нормални, упозоравајућа порука гледаоцима гласила би: „склањајте се сви, и деца и одрасли, који…
Аутор: Administrator
Господин Комнен Бећировић је истакнути српски интелектуалац и културни прегалац који борави у Паризу. Његови доприноси афирмацији српске културе у Француској су бројни. Довољно је да поменемо његову лавовску борбу крајем шездесетих година прошлога века да се Његошева капела на Ловћену, тај величанствени споменик српскога духа чији је владика Петар Петровић Његош био бесмртно отелотворење, сачува од вандалске руке комунистичког режима. Пре тога, г. Бећировић je снимио свој чувени дијалог са министром културе у влади генерала Де Гола, Анре Малроом. Ову беседу на тему Косова и Метохије г. Бећировић је одржао на Сорбони 2007. године. Непосредни повод је био представљање…
Политички аналфабетизам српске јавности је безобалан. Све се претежно тумачи у маниру „шта је баби мило, то јој се и снило“. Најсвежији пример тога је нерегистровање дубоко забрињавајућих изјава новоизабраног патријарха Порфирија о Косову. Понегде, где су ти и други упитни Порфиријеви ставови били критички прокоментарисани, поједини болећиви читаоци јављали су се са невештим приговором, „Ви претерујете. Патријарх Порфирије је тек изабран, а угрожава га корона, и налази се у самоизолацији, док ви пишете о лошим стварима које је учинио у прошлости. Где је ту хришћанска љубав?“ Кратак одговор на овакво питање гласи да је хришћанска љубав у истини, а…
Ако би се судило по понашању неколико ласта, одговор би могао да буде: Да. Пре него што је предубоко зашао у политику, амерички председник Џон Кенеди је објавио једну запажену књигу, „Профили храбрих,“ за коју му је додељена Пулицерова награда. У тој историјској студији, Кенеди описује пример осморице америчких јавних радника који су, у тренуцима критичним по своју земљу, личним опредељењем које им никако није било на корист потомству оставили светли пример храбрости и поштења, у тренуцима када је требало доносити сложене одлуке. Ретко би ко данас моралне категорије као што су „храброст и поштење“ повезивао са политичким деловањем, а…
Сензационални српски филм „Дара из Јасеноваца“ тренутно је у центру пажње, и то из више оправданих разлога. Филм није сензационалан, или бар не би требало да буде – на почетку то ваља истаћи – по својој теми, зато што би Србима и свету откривао неку суштинску новину у вези са хрватским концентрационим логором Јасеновац и дешавањима у њему. Све што је у филму о Јасеновцу приказано већ је познато, а и по изјавама особља ангажованог на продукцији сасвим је јасно да су их заправо унутрашње кочнице, са или без разлога, спречавале да на екран ставе већину стварних грозота тог ужасног…
Пат Бјукенен је апсолутно у праву када каже да у случају побуна, историја зависи од тога ко пише наратив. Углавном то буде олигархијска класа, уколико на крају превагне. Но, сећам се немалог броја „терориста“ који би на крају постајали нашироко уважени „државници“. Тако се точак времена окреће из епохе у епоху. Наравно, фиксирати наратив –неупитну реалност, која се сматра превише сигурном, превише скупом да би пропала – не значи да се он неће наћи пред изазовима. Постоји стари британски израз који лепо описује колонијално искуство (тихог) изазова тада доминантном „наративу“ (како у Ирској, тако и у Индији inter alia). Гласио је „нема…
У овом изузетном и историјском филмском запису приказује се свечано освећење 1922. године спомен костурнице жртава аустроугарског зверства над цивилним становништвом почињеном у првим месецима напада Двојне монархије на Србију 1914. У склопу аустроугарских војних снага које су тада привремено окупирале Мачву и извршиле ове злочине налазио се и Јосип Броз. Од 5:02 минута види се проф. Арчибалд Рајс, који је узео учешће на освећењу. Злочини као овај у Прњавору мотивисали су српску Владу да позове др. Рајса у Србију да их истражи и документује. https://www.youtube.com/watch?v=d3z9cLaMN6U
Дрска и увредљива „честитка“ Џозефа Бајдена поводом Дана државности Србије 2014. године с разлогом је огорчила српску јавност. Али повода за изненађење уопште није било. Ставови из „честитке,“ где се непримерено и простачки залаже за признање насилно отцепљеног српског Косова, логична су синтеза Бајденовог острашћеног дискурса против српског народа током протеклих деценија. Ова компилација његових изјава то показује.
Овогодишња (2021.) Сретењска беседа др. Срђе Трифковића Живимо у интересантним временима. Карактерише их нестабилност и крајња неизвесност. Протеклих седмица хронична криза система у САД попримила је зрелу форму завођењем грубе цензуре јавног дискурса, чистком друштвених мрежа, манипулисањем изборним процесом, демонизацијом Доналда Трампа и десетина милиона његових бирача, као и криминализацијом ма ког облика сумње у победу Џозефа Бајдена. У току је – до не тако давно незамисливо – укидање низа слобода под плаштом очувања привидног континуитета постојећег уставног поретка САД. Тај нови поредак личи на ону Америку која је настала пре четврт миленијума, и која је постојала до последње деценије…
Време је да се опет вратимо на колективну тужбу у вези са Ковидом- 19 коју подноси др. Рајнер Филмих (Dr Reiner Fuellmich), немачно-амерички адвокат из Гетингена. У јесен прошле године, пре него што су са већине интернет платформи били избачени подаци и анализе који се не уклапају у панични Ковид наратив, испољавано је поприлично интересовање и било је много расправа о пионирском правном подухвату др. Филмиха. На мети су му Светска здравствена организација и неколико умрежених великих играча (међу којима и др. Кристијан Дростен, омиљени вирусолог немачке владе са берлинског унивезитета Шарите, који је такође сарадник и у истоименој болници…