Аутор: Administrator

Руси би требало да 24. март 1999. „славе као Дан отрежњења,“ вели данас на Твитеру Александар Ђикић. Па славе, Саша. Славе. Ево јутрос је амбасада у Вашингтону окачила осуду „агресије на суверену европску земљу, чланицу антихитлеровске коалиције и једну од оснивача УН.“ Амбасада у Лондону је поделила слику „заокрета над Атлантиком“ Виктора Черномирдина. „Вечна љага на образу НАТО,“ рече Министарство иностраних послова у Москви. Новинар Дмитри Стешин пише на ВК да је „сва наша домаћа и спољна политика последњих 20 година вођена с оком на НАТО бомбардовање Југославије“ када су геополитички „добротвори“ Русија нехотице показали шта им је стварна намера. Додаје да је „паметним и нормалним људима све јасно“ и…

Овај видео је био објављен пре скоро годину дана, када је пандемијска криза тек узимала маха. У њему се обелодањује систем корупције, прожет демонским презиром према људском животу и здрављу, који управља процесима везаним за вештачки изазвану и распиривану „пандемију“. Један од главних механизама помоћу којих се намећу ткз. противпандемијске мере, чији прави циљеви су супротни од бриге за здравље и добробит људи, је нуђење мита локалним властодршцима – марионетама да их усвајају и спроводе. Шта се дешава са онима који одбију видели смо пре кратког времена када је некооперативни председник Танзаније „умро“ под сумњивим околностима. Председник Белорусије је за…

Можда би било боље наслов преправити у „савезничких.“ Бомбардују се непријатељи, а не савезници. Додуше свега неколико бомби било је бачено на Загреб, престоницу осовинске НДХ, али не циљано као на Београд и српске градове, него успут да се англоамерички авиони ослободе преосталих бомби при повратку у базе у Италији после напада на немачка постројења у разним деловима окупиране Европе. Па и тако, „влада“ НДХ, која је у децембру 1941. навијестила рат Сједињеним Државама и Великој Британији оштро је „просвједовала“ поводом неколико таквих инцидената, који нису представљали никакво кршење међународног ратног права. Масовоно тепих бомбардовање Београда, Подгорице, Лесковца, Ниша и…

De mortuis nihil nisi bene Већ расточену и распамећену земљу сада потреса нови скандал, или тачније нова врста скандала, што по својој гнусоби превазилази све претходне. До недавно, општи именитељ безбројних афера била су углавном стандардна непочинства материјалне природе која карактеришу сваку безакону тиранију, а то су безгранична похлепа и презир према реду и законитости. Са испливавањем на видело афере у вези са нестанком Владимира Цвијана, у још једној срамотној равни постала је видљива шокантна изопаченост режима који Србе угњетава. Али у подједнакој мери то се односи и на наметнути и неприродни политички систем који је свим досадашњим режимима омогућавао…

Српска деца су још увек бриљантна и добијају престижне награде на захтевним такмичењима широм света. Али тренд није тако повољан као што би се на површан поглед чинило. Загађена друштвена атмосфера у којој нова поколења стасавају, што се одражава негативно и на душе старијих и отпорнијих, посебно погађа млађе и осетљивије и  штети њиховом нормалном развоју. Планско разарање изврсног, традиционалног система образовања одвија се са свесно постављеним циљем да се обим знања, критичка свест и интелектуална радозналост систематски сужавају и срозавају од поколења до поколења. Резултат је катастрофално опадање свих кључних параметара, на шта недавни крик српске професорке енглеског језика,…

Сећање г. Комнена Бећировића на чувени разговор са министром културе у влади генерала Де Гола, и самог Малроа. Ово је историјски докуменат. https://www.youtube.com/watch?v=EW-EdcArKwc&t=14s Као ђак у Гимназији у Никшићу, а затим као студент Свјетске књижевности на факултету у Београду, страсно сам читао, прво у преводу а затим у оригиналу, француске класике као Рацина, Русоа, Балзака, Игоа, Ламартина, Бодлера и друге, не слутећи да ћу једног дана срести живе класике и са њима бесједити. Као Моријака, Сартра, Арагона, Превера, а посебно Малроа, писца, ратника, државника, министра културе за владе Де Гола (1959–1969). Ипак, то се десило током шездесетих година прошлог вијека,…

Сваки би тиранин пожелео да има оволико неспособне душмане, који га годинама неуморно и безуспешно прате и вребају, омогућавајући му тиме да се као жртва пренемаже без да му је зафалила длака на глави. Ипак визуелни врхунац нападног излуђивања српског народа и свеобухватног психолошког рата који одметници против њега воде, догодио се 6. марта ове године приказивањем, у ударном термину и на националној телевизији, хрпе лешева и одсечених глава.  Патологија изопачених властодржаца достигла је климакс. Уместо „склањајте децу,“ да су они који управљају средствима масовних комуникација нормални, упозоравајућа порука гледаоцима гласила би: „склањајте се сви, и деца и одрасли, који…

Господин Комнен Бећировић је истакнути српски интелектуалац и културни прегалац који борави у Паризу. Његови доприноси афирмацији српске културе у Француској су бројни. Довољно је да поменемо његову лавовску борбу крајем шездесетих година прошлога века да се Његошева капела на Ловћену, тај величанствени споменик српскога духа чији је владика Петар Петровић Његош био бесмртно отелотворење, сачува од вандалске руке комунистичког режима. Пре тога, г. Бећировић je снимио свој чувени дијалог са министром културе у влади генерала Де Гола, Анре Малроом. Ову беседу на тему Косова и Метохије г. Бећировић је одржао на Сорбони 2007. године. Непосредни повод је био представљање…

Политички аналфабетизам српске јавности је безобалан. Све се претежно тумачи у маниру „шта је баби мило, то јој се и снило“. Најсвежији пример тога је нерегистровање дубоко забрињавајућих изјава новоизабраног патријарха Порфирија о Косову. Понегде, где су ти и други упитни Порфиријеви ставови били критички прокоментарисани, поједини болећиви читаоци јављали су се са невештим приговором, „Ви претерујете. Патријарх Порфирије је тек изабран, а угрожава га корона, и налази се у самоизолацији, док ви пишете о лошим стварима које је учинио у прошлости. Где је ту хришћанска љубав?“ Кратак одговор на овакво питање гласи да је хришћанска љубав у истини, а…