Транскрипт предавања Његовог Преосвештенства Хорепископа хвостанског и барајевског Епархије рашко-призренске у егзилу Г.Г. Наума на тему “Грех у православном предању“. Предавање је одржано у организацији СНО “СРБИ НА ОКУП,“ месни одбор – Крагујевац, у конференцијској сали хотела „Шумарице“, 14. марта 2024. Троједини Бог је савршена доброта, љубав, светлост, истина и живот. Бог је сам по себи савршена пуноћа блаженства, славе, мудрости и силе, апсолутно Добро и Творац свега доброга. Будући да је Бог једини добар и извор доброте, Он као такав не може истовремено бити и извор зла. Бог само предвиђа и допушта зло, али га не подржава, јер га Он није створио. Као што светлост има своју…
Аутор: Administrator
Свети Сава (око 1175–1235), први архиепископ Српске православне цркве, сазвао је црквени и свенародни Сабор у манастиру Жичи на Спасовдан (40. дан по Васкрсу) 1220. или 1221. године. На овом Сабору формиране су и исцртане границе нових епархија новоосноване Српске православне цркве, коју је Свети Сава основао у Никеји 1219. године, и изабрани су великодостојници (владике, грчка реч ό επίσκοπος значи „надзорник“), и архијереји (грч. ό άρχιερεύς, дословно значи „првосвештеник“)[1] који ће их водити. Тада је на Спасовданској Литургији у Жичи Св. Сава беседио о право(славно)ј вери. Реч је о првој теолошкој проповеди на српско–словенском језику коју је забележио архимандрит Доментијан (рођен око 1205 –…
Правни положај киднапера сада је неупоредиво јачи а правни положај мајке и њене деце неупоредиво је слабији него што је био пре потписивања „споразума о сарадњи“ са Центром и прихватања „корективног надзора.“ Бескрајно наивни али и опчињени неумирућом надом, послали смо Апел за ослобађање из гестаповског заточеништва и враћање мајци Ани из Новог Сада њених троје отете деце, Михаила, Гаврила и Рафаила, на неколико хиљада адреса, рачунајући да ће се одазвати барем респектабилан број прималаца, и да ће се међу њима наћи не мали број душа да се солидаришу са жртвама и потпишу захтев за ублажење њиховог бола. Преварили смо…
Позивамо пратиоце Института Арчибалд Рајс да се придруже овом Апелу тако што ће нам на нашу електронску пошту, Rchbldreiss@gmail.com јавити „Потписујем“. Ми, доле потписани, са гнушањем осуђујемо противзакониту и све до данас некажњену отмицу 16. новембра 2023. године малолетне деце Михаила, Гаврила и Рафаила Михаљице, узраста 10, 6 и 3 године, од стране установе у надлежности српске државе, такозваног Центра за социјални рад из Новог Сада. Отмица је извршена под неутемељеним изговором да су у родитељском дому своје мајке Ане Михаљице деца била запуштена и злостављана, а у ствари са намером да по важећој тарифи за овакве операције, која се…
Језива прича која тренутно али недовољно потреса Србију односи се на отмицу малолетних дечака Михаила, Гаврила и Рафаила од стране службеника Центра за социјални рад у Новом Саду. Основано се сумња да су деца киднапована од самохране мајке Ане Михаљице да би била продата „усвојитељима“ у иностранству за суму која се креће између тридесет и педесет хиљада евра по глави. Под данком у крви, да ме неко погрешно не разуме, не мислим на доба кад је српским земљама владао султан. Не, говорим управо о времену у коме ми живимо. Данашње генерације имају „едукацију по болоњском програму“, а то значи да…
Токсична идеја „војвођанске нације” тренутно се гаји по бизарним, екстремистичким („аутономашким”) круговима – за које је лепо уочено да су „опасни, плаћени и знају да су следећи на списку клијената срца таме” Ана Лалић – која сада формално води Грухоњићево Независно друштво новинара Војводине (НДНВ) – прославила се прошле недеље изјавом, а коју је одушевљено истакла autonomija.info, да је „у Војводини на делу досрбљавање”, као и „галоп српског национализма”. Код аутора окупљених око autonomijе.info, иначе, навикли смо да читамо свакојаке антисрпске изразе и синтагме – од оптужби да Војводину „пустоше клеронационалистички скакавци”, те да је „Воша” жртва „примитивне србизације” (Павле Радић), преко описа Новог Сада…
Генерал Драгољуб Михаиловић је морално најузвишенија и најтрагичнија личност новије српске историје. Ако би га по нанесеним клеветама поредили са неким другим савремеником, по количини злобе изливене на њега и кротком трпљењу неправде очигледна је сличност између српског генерала и св. Нектарија Егинског. Оба морална горостаса после завршетка овоземаљског живота однели су потпуну и неупитну победу над својим подлим опадачима. Заједно са њима, тријумфовали су и сви њихови верни следбеници и браниоци „Рече Господ: Од ове љубави нико нема веће него кад ко живот свој положи за пријатеље своје“. (Ев. по Јовану, 15, 13) Комунистички осветници никоме не праштају – Дражиног браниоца…
Овај неоправдано заборављени масакр у Србији догодио се пре више од десет година, 2013. По начину како је изведен и по броју жртава не разликује се ни у једној битној појединости од масовних убистава у београдској школи Рибникар и затим следећег дана у Малом Орашју 2023. године. Сличности су заправо фрапантне. Тек у светлу прошлогодишњих аналогних масакара у Србији Велика Иванча постаје посебно занимљива и знаковита као шаблон за оно што ће се после неколико година у Србији поновити. Али зачудо, о Великој Иванчи се после Рибникара и Малог Орашја скоро ништа није говорило нити се ико бавио анализом више…
До недавно српска деца су освајала престижне награде на такмичењима из најразноврснијих области широм света. Природно обдарена и великолепно образована српска омладина низала је трофеје и проносила славу српског имена где год би се појавила. Али авај, изгледа да су то биле последње генерације за узор и углед. Програмирано уништавање школства у Србији, што се спроводи као прећутни али безусловно наметнути услов за глобалистичке „интеграције,“ неумољиво узима свој данак. Долазеће поколење српске омладине видно ће се разликовати од генерација које су му претходиле. То јасно произилази из потресне и упозоравајуће исповести професорке српског језика Биљане Васић из Шапца. Српска школа…
Забрињавајуће стање (алармантно би било боља реч) у које је запала Српска Православна Црква и у земљи и у расејању само слепац би могао да не примети. Највише Црквене структуре заглибљене су у јереси екуменизма, посвећене су неправославном програму Критског „сабора“, раде на унији са отпадничком римокатоличком „црквом“ и припремају терен за посету Римског папе Србији перфидном подршком кампањи за умањивање броја српских жртава у НДХ а посебно у Јасеновцу. Врло су малобројни јерарси у Српској патријаршијској цркви који подсећају на лик епископа како га описује свети апостол Павле у Јеванђељу (Тит. 1:7-7) Из расејања стижу веома узнемирујуће вести о…