Нажалост, срамно одбијање „посланика“ у Скупштини Србије да усвоје Декларацију осуде хрватског геноцида према Србима током Другог светског рата — поступак који и сам подлеже тешкој моралној осуди — у српској јавности је доживело минималан ехо. То је поразан податак о незавидном стању српског духа данас. Ова допуна, из пера г. Гојка Рончевића Мраовића, потресног скупштинског излагања некадашње јасеновачке логорашице Смиље Тишме на ову тему — које је наишло на зид равнодушности у редовима „посланика“ — ипак указује на то да има појединцаца којима јесте стало да се истина каже. Писац рече:,,Семе мржње према свему што је српско и православно,…
Аутор: Administrator
Српска глумица мађарског порекла Ева Рас одавно је запазила једну велику истину која је поново потврђена баш ових дана, да „о српском народу нико не брине.“ Несрби, како они који Србе симпатишу тако и они који не, важне ствари често виде боље и објективније од Срба. После мучних дешавања током децембра 2021. у згради понижене Скупштине Србије, у вези са достојним обележавањем страдања жртава геноцида народа о коме нико не брине, сада можемо да сведемо рачун и да смирено размотримо шта се управо догодило. Укратко, догодило се то да је српска Скупштина, или особе које се представљају за српске посланике…
Антиутопија је нови жанр у светској литератури. Са моје тачке гледишта, антиутопије су, пре свега, планови, сценарији будућности заоденути у уметничку форму. Планови и сценарији које је разрађивала светска елита и који су усмерени ка успостављању новог светског поретка, то јест, апсолутној, вечној власти те елите над остатком човечанства. Још у стара времена цареви, императори, диктатори покушавали су да постану господари света. И сваки пут њихови планови би се срушили. Александар Македонски је освојио пола света и био уверен да ће освојити и другу половину, но умро је у тридесет другој години, а његова империја се за годину дана срушила као кула…
До јуче смо имали утисак да би то могло бити случај, зато што мимо наша два осврта (и овде) на одбијање „Народне скупштине Србије“ не само да изгласа подизање спомен обележја српским жртвама геноцида у НДХ него чак и да усвоји резолуцију којом би се тај злочин осудио, нигде нисмо видели критички коментар на овај морално скандалозни чин. Средства јавног „обавештавања,“ у ствари пропагандне алатке режима за скривање или извртање чињеница, подразумева се да су ћутке прешли преко овог срамног догађаја. Прихватићемо сваку исправку, али нисмо видели ни да су се око тога алтернативни медији нарочито узбудили и заталасали. Што…
Читаоци ће нам опростити, али после гласања у окупираној „Народној Скупштини Србије“ у четвртак 23. децембра 2021. нашу казнену препоруку из претходног текста, „damnatio memoriae,“ сада смо принуђени да допунимо важним додатком – aeternum. Нимало ганути драматичним апелом госпође Смиље Тишме, у позној старости једне од малобројних преживелих логорашица из усташког логора смрти Јасеновац, да изгласају барем резолуцију у знак осуде за геноцид над српским народом у НДХ, кад већ 14. децембра нису смогли храбрости да се супротставе велеиздајнику и узурпатору чија упутства спроводе и да омогуће изградњу меморијалног центра у спомен српским жртвама, безпризорници који глуме скупштинске посланике и…
Може ли ико да замисли скупштину Јерменије да одбаци предлог за подизање споменика жртвама отоманског покоља, или израелски Кнесет да се оглуши о предлог да издвоји средства за изградњу меморијалног центра Јад Вашем? Баш тако поступила је разбојничка, ни од кога изабрана „скупштина Србије,“ дружина која се састоји не од представника српског народа него од марионетских послушника несрећног узурпатора који броји последње дане своје катастрофалне владавине. У уторак, 14. децембра 2021. на бескрајну срамоту Србије лажна „скупштина“ је огромном већином присутних одбила да усвоји предлог закона о Меморијалном центру геноцида над Србима у НДХ. Расподела гласова међу присутним „посланицима“ све…
Нажалост, изгледа да је наш недавни осврт на протесте у Србији у основи био реалан. Видевши масовност противљења својој погубној политици, узурпатор се повукао на нову линију одбране. Изјавио је да закон о експропријацији враћа лажној „скупштини,“ која га је по његовом налогу и изгласала, са „молбом“ да унесе измене. Што се тиче Рио Тинта, није се обавезао ни на какве одређене кораке да тог међународног предатора и тровача отера из Србије, као што се ни нашта одређено није обавезао ни у погледу закона о експропријацији. Али помоћу свог пропагандног апарата успешно је створио илузију да по оба питања излази…
Текући догађаји у Србији крајње су забрињавајући. Мало је вероватно да ће политички неписмени српски народ успети да избегне упадање у постављену замку, да опет послужи као статиста на бини, у позоришном комаду који режирају његови душмани. Повод за протесте против предаторског предузећа Рио Тинта је, наравно, беспрекорно оправдан. Али где су ту Косово, ковид терор, пљачка и разарање Србије на безброј других начина, итд.? Карактер ових збивања симболички се оцртава на једном плакату који су неки људи у ваљевском крају истакли у вези са посетом непомјаника: Moja dedovina nije na prodaju. Ту се види сав ужас конфузије која влада.…
Драган Крстић, посматрач новије српске историје бриљантног аналитичког ума и бритког пера, из разумљивих разлога за време комунистичке диктатуре морао је да живи и пише испод радара. Међутим, попут српског Солжењицина, водио је опширне белешке. После формалног пада комунистичке тираније и промена које су омогућиле слободније изражавање, те белешке су преточене у неколико драгоцених томова који сведоче о слободној српској мисли у времену када је неконформистичко размишљање било врло опасно. Пред читаоце стављамо Крстићева разматрања о сплету наоко необичних околности које су запечатиле судбину српског народа после Другог светског рата наметањем комунизма заједничком операцијом Совјетске армије и политичке перфидности западних…
Римски папа непрестано понавља: сваки верујући католик је обавезан да се вакцинише „у име љубави“ према ближњем и човечанству. Надбискуп Карло Марија Вигано разобличава ово фарисејство Надбискуп Карло Вигано против папе Франциска Надбискуп Карло Марија Вигано (Carlo Maria Viganò) је у своје време заузимао у ватиканској хијерархији високе дужности (генерални секретар Ватикана; апостолски нунциј у САД), али је увек за Ватикан представљао – врло незгодну особу. А за папу Франциска надбискуп је несносан: он се није плашио да разобличи понтифекса у модернизму и напуштању канона католицизма. Године 2016. неугодног надбискупа су „склонили“, но Вигано је наставио да разоткрива папу и…