Не само за психички растројену особу која управља Србијом него још више за цео српски народ, недавни састанак у Вашингтону између вођа контролисане „опозиције“ и високих званичника САД врло је лоша вест. Порука непомјанику је мене мене текел упарсин (Дан. 5:26-28), да му се замена припрема и да ће ускоро бити најурен на исти манипулативан начин као што је био постављен. Али порука коју ово зборовање упућује српском народу много је значајнија и озбиљнија. Та порука гласи да српски народ не располаже никаквом организованом, политички довољно моћном снагом да у његово име говори, ради у његовом интересу и преузме управу…
Аутор: Administrator
Тај споменик био би доказ да се српско друштво полако враћа великим традицијама слободе и правде, херојства и праштања, за које је толико жртвовано у српској историји На помен који овде одржавамо сваке године жртвама комунистичког терора у Београду после 20. октобра 1944. године никада не дође много света, можда око 200-250 људи. Ипак, мени никада није изгледало да нас је мало; у мислима су ми стално били сви они који су тих страшних дана били довођени на ово тада пусто место да ту, недужни, буду ликвидирани а њихова тела сахрањена негде у близини да им се ни гроб не…
Па хајде да поразговарамо о „ малигном утицају“ на Балкану. Један угледни српски просветни радник и историчар, др. Милош Ковић, бори се за свој професионални опстанак а да мало ко то примећује. Једна дружина под контролом НАТО пакта, ушанчена на Одељењу за историју Философског факултета Београдског универзитета изводи марифетлуке да би проф. Ковића лишила могућности именовања за редовног професора, мада др. Ковић испуњава све услове. Они марљиво раде на томе да га коначно избаце са факултета. Нешто раније, пошло им је за руком да издејствују отпуштање тројице академски обећавајућих Ковићевих колега сличних гледишта. Са становишта његових непријатеља, „греси“ др. Ковића…
Одлична је вест да је на Крагујевачком универзитету у припреми настава о холокаусту над јеврејским народом током Другог светског рата, у оквиру настојања да се гаји култура сећања. Историјско сећање је ствар од изузетног значаја за опстанак једног народа, и Срби треба да буду захвални Јеврејима, који у овоме имају непревазиђено искуство, што су их овом приликом на ту чињеницу потсетили. Српском народу је, као и јеврејском, култура сећања на невине жртве насушна потреба зато што српску колективну свест, за разлику од јеврејске, обележава дубоко укорењена култура заборава и историјске расејаности. Та врста заборава за српски народ је буквално смртоносна…
Немогуће је не разумети да је западна антиковид вакцинација – далекосежни пројекат са непредсказивим последицама за човечанство Питање: Олга Николајевна, данас је фактички ишчезла медицина оријентисана ка човеку. Специјалиста за молекуларну биологију и хомеопатију Луј Бројер у својој књизи „Фармацеутска и прехрамбена мафија“ сећа се, не тако давних времена, када су постојале апотеке, условно говорећи „на сваком ћошку“. Апотека је опслуживала кварт, фармацеути су лично познавали сваког човека који је долазио по лекове, бирали посетиоцима пудере који им највише одговарају, правили креме. Све се променило после Другог светског рата, када су у Европу дошли Американци и, у тој области, променили…
[1] Да имамо барем дводомну и заиста независну Скупштину у којој би Сенат храбро и савесно заступао интересе самоодржања, безбедности и опстанка своје суверене државе и образованог и обавештеног, активног и одговорног грађанства, најдостојнији и најплеменитији држављани Србије, изабрани од критичног и разумног гласачког тела, Сенатори Србије, би у овом времену најозбиљније опасности за народ и државу објавили consultum ultimum – Највишу Обзнану[2] – наређујући свакоме ко је у могућности да по сваку цену и на сваки начин уклони непријатеље народа и државе, без обзира на њихов дотадашњи положај и начелну законску моћ. То би било могуће…
Мали је број тако сређених и напредних земаља које себи могу да приуште луксуз ниподаштавања и одбацивања својих висококвалификованих изданака, укључујући оне који су у свету изузетно цењени као проф. Мила Алечковић. По мишљењу „ресорног одбора за образовање“ Демократске странке (ваљда неке умишљене владе у сенци ове некада респектабилне политичке формације) Србија јесте једна од таквих изузетних земаља. По том трусту мозгова, Србија комотно може да багателише угледне и остварене људе домаћег порекла који су се вратили са жељом да из своје струке допринесу уздизању Србије из пепела, па чак и да им административним интервенцијама ускрати могућност пружања образовања и…
Да, овај наслов је незнатно преиначено улизичко питање које је пре неки дан приглупо поставила једна смешна жена, умишљена докторка финансијских наука, покушавајући да се понизно додвори свом презира достојном газди. Неустрашиви монах Антоније, српски Савонарола, и његова мала чета православних родољуба, већ скоро пет година на улицама Београда и Ваљева у немоћи пројављују своју и Божију силу, посрамљујући подједнако учмалост потлачених као и дрскост њихових сурових тлачитеља. Зато право и трезвено питање које би требало поставити гласи: да ли је Србија достојна њих? Сваки дан немо, својим упорним присуством, сведочећи пред сатрапијом која слови за „владу“ окупиране Србије, а…
(Поглавље у књизи Драган Р. Млађеновић, Тајна безакоња – увод у историју антихришћанске завере, Београд, 2010.) Идеја Југословенства и Југославије рођена је још почетком 19. века у кругу Илирског покрета, који је од 1835. до 1848. године водио хрватски народни препородитељ и идеолог Људевит Гај (1809-72), и није била нова, већ је преузета од идеолога панславизма, Словака Јана Колара (1793-1852): Колар је предлагао уједињење свих Словена у границама аустријског царства и формирање једног словенског језика усаглашавањем четири различита словенска „наречја“. Гај је ове Коларове идеје пренео у спису Кратка основа хорватско-словенског правописања (1830). Намера му је била да створи правопис…
Контроверза око броја јасеновачких жртава поново је оживела међу Србима, изгледа заслугом непостојеће особе сакривене иза лажног профила наводног Аустралијанца јеврејског порекла „Давида Голдмана,“ чију је апологију логора смрти Јасеновац пре кратког времена објавио некада угледни израелски дневник „Џерусалем Пост.“ Фарсична тврдња о броју жртава Јасеновца, која се у тексту што је у Израелу објављен приписује фантому „Давиду Голдману,“ креће се између 2,500 и 4,500. Та процена се таман уклапа у изјаву једнога од команданата тог логора смрти, Динка Шакића, дату пред хапшење у Аргентини, да затворенике (а по Шакићу, „сви људи тамо затворени заслуживали су да тамо буду“) нико…