Ни данас, после 43 године од испраћаја Громаде из Кумровца у вечна ловишта, није јасно ко се крио иза шифрованог имена Тито. Био је доживотни председник СФР Југославије, „највећи син свих југословенских народа и народности“ и почасни доктор свих академија наука на подручју СФРЈ. Један песник надахнуто рече да је „кашичицом мозга хранио двадесет милиона (Југословена)“ Од тужног тренутка када нас је (званично) напустио (04. маја 1980) и прешао у вечна ловишта, до данас (26. децембра 2023), југословенска и посебно српска јавност покушава да проникне у порекло и осветли стварну биографију личности која је 35 година (од 1945. до своје…
Аутор: Administrator
Као правило вере и образ кротости, учитеља уздржања, истина ствари објави те стаду твоме. Због тога си смирењем стекао високе почасти, сиромаштвом богатство; Оче, свештеноначелниче Николаје, моли Христа Бога да спасе душе наше.(Тропар Св. Оцу Николи Мирликијском Чудотворцу, поје се на вечерњу, јутрењу, Литургији и приликом резања славског колача) У житију (животопису) Светог оца Николаја или Николе (гр. Ο Άγιος Νικόλαος, име је састављено од појмова νίκη „победа“ и λᾱός „народ“), читамо да је Светитељ рођен 15. марта 270. лета Господњег у граду Патари у Мири Ликијској на јужној обали Мале Азије (данас Турска). Био је јединац богатих родитеља Теофана и…
На вечни стуб срама! Списак гњида, издајника и сарадника окупатора
У наслову овог малог текста је поновљено питање које је Господ упутио светом апостолу Петру када је овај пошао из Рима. Овде оно гласи: Куда идеш, Србијо? Да бисмо бар донекле одговорили на ово питање, навешћемо неколико, по нашем мишљењу, главних проблема који потресају православне Србе који се труде да очувају своју вековну веру и независност своје државе. Ових дана је у току финале отимања Косова и Метохије од Србије. Током последњих двадесет година марионетске власти из Београда активно сарађују са окупационим НАТО властима у разарању Србије. То је нарочито убрзано током последњих десет година, очигледно, квислиншке владе. Користе се…
Има ли сврхе указивати српској јавности да је 17. децембра једини морално исправан и политички разуман избор да остану код куће? Са педагошког становишта, сигурно је да не. Малобројни су припадници гадаренског крда, некада оштроумног народа који је изгубио способност да политички мисли, које би навођење чињеница и аргумената могло убедити да откажу јуриш у пропаст што их чека на дну мора (Марко 5, 1 – 13). Једини разлог да то ипак учинимо искључиво је моралне природе, да им се одузме изговор да им није било речено и да нису знали. Тиме ће се они правдати у покушају да избегну…
Ово предавање требало је да се одржи у Сарајеву у јесен 1934, али је било одложено због атентата на краља Александра у Марсеју 9. октобра. Одржано је на Коларчевом универзитету у Београду 24. децембра исте године. Први пут је штампано 1935, па потом више пута прештампавано у књигама и часописима Како је изгледала та Црна Гора са својим строгим поднебљем и својим горштачким, убогим и самовољним становништвом у тренутку кад је пала на савест и одговорност младога кнеза? Нићифор Дучић каже: „Каквог утврђеног државног уређења није постојало, нити се плаћала дација све до владике Петра II (1831. године). Приликом међусобица…
Од дана када је било објављено ово дело др. Рајса, у ствари отворено писмо упућено свима Србима, било је и до данас је остало актуелно. Готово да нема боље и — могло би се слободно рећи — убитачније анализе моралног стања српског народа и понашања његових челника. Од објављивања Рајсове књиге прошло је скоро сто година, а да Срби очигледно из Рајсових увида нису извукли никакву поуку. Српски народ и српска држава поново се налазе у животној опасности. Речи др. Арчибалда Рајса још увек би могле да отрезне Србе мада је вероватноћа да ће се то догодити изузетно незнатна. https://www.youtube.com/watch?v=E7YmoVj4cqw…
Своју беседу Александар Солжењицин је закључио следећим надахнутим речима: „Наш живот не стиже своме циљу у потрази за материјалним успехом, већ у трагању за духовним растом достојним човека. Сав наш земаљски живот јесте само прелазни ступањ развитка у виши облик живота. Зато не треба да дозволимо да се сурвамо са тога ступња на још нижи ступањ, а ни да улудо, бесплодно, пројуримо својом животном стазом. Александар Исајевић Солжењицин (рус. Александр Исаевич Солженицын, 1918 — 2008) је, несумњиво, најзначајнији руски и светски писац 20. века. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1970. године. Од 1994. године Солжењицин је члан Српске академије наука и уметности, а од 1997. и Руске академије…
Не, не позивам вас на ”бојкот” ”избора”. Уопште не говорим о ”изборима”. Суштина је да ни Србија, ни српски народ, више немају избор. Пропустили су све прилике да икако више утичу на ишта што се тиче њихових живота и опстанка државе. Сада су само ”мала сламка међу ви’орове”, али ни један од ”ви’ора” неће их нежно захватити и попут поветарца спустити на цветно поље где ће моћи да наставе мирно да џаболебаре, док се свет око њих бездушно руши, и мења чак и темеље на којима ће се изнова изградити (ако до обнове и изградње уопште и дође). Само, прво,…
Овај текст, који препоручујемо пажњи наших читалаца, односи се на нечувени варварски чин „просвећеног“ Запада. Можете ли уопште да замислите да амбасадор Србије у Француској узме лопату, колица и алат из радионице и да на гробљу Пјер Лашез у Паризу једно јутро пресели споменике Молијеру, Шопену, Оскару Вајлду, Балзаку, Џиму Морисону или Марселу Прусту? Јесте да је и то потпуно незамисливо и да се граничи са дистопијским романом научне фантастике, али измаштајте додатно и да на место тих великана, наша екселенција у суманутом прегалачком налету, подигне баш ту споменике палих српских јунака из великих ратова против светског зла. Кад екселенција…