Народ Србије и Црне Горе је искусио последице коришћења ових нечовечних бојевих средстава после варварског НАТО бомбардовања 1999. године. Пре тога, то исто је искусио српски народ у Републици Српској када га је Западни савез, користећи војни потенцијал НАТО пакта, сурово бомбардовао 1994. и 1995. године. Данас, ова врста муниције, упркос томе што је забрањена међународним конвенцијама, користи неонацистички режим у Украјини против руске војске и сопственог народа. Подразумева се да му је испоручена из војних магацина Западног савеза, који је пре тога истим средствима сејао смрт на одложено дејство на подручјима које насељава српски народ. Последице осиромашеног уранијума на Косову и Метохији постале су очигледне непосредно после НАТО агресије када се велики број припадника окупационе војске разболео од карциногених обољења. На окупираној територији опсег тих обољења међу албанским становништвом, из разумљивих политичких разлога, држи се у тајности. Квислиншке власти у преосталим деловима Србије такође скривају здравствену катастрофу, да се не би замерили својим Западним газдама и пореметили њихову кампању преумљавања српског народа, не би ли га убедили да добровољно пристане на улазак Србије у непријатељски НАТО пакт где би српски дечаци били коришћени у разним глобалним авантурама као топовско месо, слично Украјинцима.
Препоручујемо овај значајан, опомињући и потресан филм свим нашим читаоцима и пратиоцима.
